Aleksandra Obradović: Farmaceutkinja plus

uvek popričao s pacijentom i poželeo da mu lek što pre donese olakšanje od tegoba i brže ozdravljenje. To je smatrao delom svog posla i nije pridavao tome neki poseban značaj. No, primetio je da su pacijenti kojima je njegov pomoćnik samo izdavao lekove, duže bolovali i da im je bio sporiji oporavak. Lek je bio isti, jer ga je Kue spravljao, ali ono što se razlikovalo su bile reči ohrabrenja upućene pacijentima: „Videćete ovo će vam mnogo pomoći“ ili „To je samo početak, osećaćete se sve bolje i bolje!“. Kao da je sam Kue pisao onu čuvenu rečenicu iz Kusturičinog filma „Sećaš li se Doli Bel“ „svakoga dana u svakom pogledu, sve više napredujem“.

To je i moto naše sagovornice farmaceutkinje Aleksandre Obradović. Mada mlada, kao da je apotekarka starog kova: svoj posao nikada nije shvatala kao puko izdavanje ili prodavanje lekova, naprotiv, voli da popriča sa svojim pacijentima. Tako da je posle završene farmacije, Aleksandra nastavila da proširuje i produbljuje svoje obrazovanje i znanje, pa se specijalizovala u floriterapiji, kvantnoj dijagnostici i mnogim drugim metodama i tehnikama koje doprinose boljem zdravlju. Zato se i zalaže za holistički pristup.

- Tokom rada u apoteci, ali pre svega proširujući svoje obrazovanje, tragajući i praktikujući razne metode u jednom trenutku u životu kockice su mi se složile. Tada sam shvatila da je holistički pristup upravo moj pravi način na osnovu kojeg mogu da pomažem onima koji mi se obrate za pomoć. Svi su mi govorili da je teško ta znanja povezati, a ja kada bih nešto izbacila, ne bih bila ja. Sada sam farmaceut plus i mislim da je to najbolji način da opišem sebe, s tim da se to plus stalno povećava i produbljuje.

* Da li je vaš put bio pravolinijski ustremljen ka cilju?

- Pošto sam rođena na selu (Aleksandrovac u okolini Požarevca), od mene se očekivalo, kao od svakog ženskog deteta da se posvetim kući, a ne knjizi i obrazovanju. A ja sam još kao devojčica imala sasvim drugačiji san... Volela sam da učim i da čitam, pa umesto da se moje školovanje završi s osnovnom školom, uspela sam da se izborim ne samo da nastavim da se školujem, nego i da upišem gimnaziju. Svi predmeti su mi išli dobro, ali kada sam se odlučivala za studije vodila me je moja želja da nekom pomažem, s druge strane volela sam hemiju, a farmacija je primenjena hemija. Ipak, nije bilo ni beznačajno da se posle završenih studija zaposlenje moglo lako naći i da je posao bio solidno plaćen.

* Kada ste načinili preokret?

- Moja mama je imala kancer i ja sam na sve načine pokušavala da joj pomognem. Kako klasične terapije nisu davale rezulatata, pokušale smo da pronađemo i alternativne metode lečenja. No, dva meseca pre nego što je preminula, tatu je pogodio infarkt... Gubitak oba roditelja za kratko vreme me je doveo do toga da se zapitam kakve to ja mentalne, emotivne obrasce nosim. Razmišljala sam i o njihovim odnosima: koliko se tu ćutalo, trpelo, koliko toga nije rečeno, koliko je bilo potisnute ljutnje i kako se to sve odrazilo na njihovo zdravlje... Nekako u to vreme do mene je stigla knjiga „Život” Lujze Hej. Poklonila mi je Jasmina Stevanović, vlasnica apoteke u kojoj sam radila. Kada sam počela da čitam tu knjigu meni su ruke krenule da drhte. Shvatila sam da sam u svom životu često radila suprotno od onoga što je trebalo.

* Lujza Hej je mnogima pomogla da promene život nabolje. Koliko je velik uticaj bio na vas?

- Knjigu sam pročitala desetak puta! Često sam odlazila na počinak čitajući afirmacije koje su bile na kraju knjige. No nije baš to sve išlo bezbolno. Osim što su mi umrli roditelji, suprug mi je ubrzo ostao bez posla. Odjednom se naš ušuškan život promenio... No, bez obzira na sve, na sreću, nismo bili u strahu za budućnost, jer smo zajedno radili na  prevazilaženju izazova koji nam se tada pojavio.  Posle pola godine moj suprug je dobio ponudu za posao u Novom Sadu, prihvatio je i trebalo je da se i ja preselim. No ja sam opet počela da pružam otpor promeni.

* Kako to kada ste imali veliku potrebu da menjate?

- Kao i mnogi vrtela sam se u krugu. Puno sam čitala razne literature i svašta sam isprobavala. Tada nisam imala saznanje da ne vredi isprobavati sve tehnike odjednom. To je bilo otprilike kao kad želite da smršate, pa u velikoj želji da rezultati budu što pre vidljivi pomešate više dijeta – naravno da neće biti nikakvog efekta! To me je nateralo da odem na dvodnevnu radionicu Siniše Ubovića... Nije se desilo ništa spektakularno odmah, ali sam konačno shvatila da znanje ništa ne vredi ako se ne primenjuje, jer tek svakodnevnim  praktikovanjem naučenog mogu da nastanu ozbiljnije promene… Preselila sam se u Novi Sad, prolazila kroz razne radionice za lični razvoj, sticala nova znanja, ali ne mislim da stanem, želela bih da integrišem sva stečena znanja i usmerim se na health coaćing.

* Studirajući farmaciju sigurno ste imali predmet koji se odnosi na lekovito bilje. Koliko vam je vaše bazično znanje pomoglo u floriterapiji?

- Imali smo botaniku gde smo se upoznavali sa različitim porodicama biljaka i farmakognoziju gde smo učili lekovita svojstva i hemijsku strukturu aktivnih supstanci iz biljaka. Velika je razlika između floriterapije i fitoterapije i jer se u potonjoj biljni preparati spravljaju od različitih biljnih delova, koji se najčešće suše i često obrađuju raznim ekstrakcijskim metodama. Zajedničko im je da su i jedni i drugi preparati napravljeni od prirodnih biljnih supstanci, ali bitno je istaći da se cvetne esencije se prave samo od svežih cvetova koji se potapaju u vodu i izloženi su sunčevoj svetlosti.

* Šta je floriterapija?

- Floriterapija je prirodan i blag način isceljenja koji koristi cvetne esencije. Ona je nastala iz homeopatije. Tridesetih godina prošlog veka, lekar i homeopata Edvard Bah, istražujući je došao do 38 cvetnih esencija kojima odgovara 38 različitih čovekovih stanja. Smatrao je da naše bolesti samo ukazuju na to da ne živimo u skladu sa svojom prirodom i da ne sledimo svoj put. To nas neminovno vodi do nezadovoljstva i patnje pa, ako takvo stanje duže potraje, u bolest. Kako su biljke deo prirode, stara i samonikla bića, Bah je smatrao da nam one mogu preneti informaciju, iskustvo o preživljavanju u okruženju. 

* Da li floriterapiju čine samo Bahove cvetne esencije?

- Ne, one su samo deo, floriterapija obuhvata i kalifornijske cvetne esencije kojih ima 104, ali i balkanske cvetne esencije (50) napravljene od lekovitih cvetnica Balkana za raznovrsne fizičke i psihičke probleme koji proizilaze iz specifičnosti života u Srbiji. Cvetne esencije nisu mirisna ulja, one su energetski lekovi dobijeni prenošenjem energetske vibracije cveta na vodu, jer svaka biljka, svaki cvet ima neku svoju energiju. Metod lečenja se može primenjivati u svakom uzrastu i u najdelikatnijim životnim periodima kao što je trudnoća bez opasnosti od neželjenih efekata. Ovo je blaga prirodna procedura koja ima za cilj balansiranje tela, uma i duše.

* Kako se određuje koja je cvetna esencija najpogodnija i da li se one mogu kombinovati?

- Kroz razgovor s pacijentom se dobijaju potrebni podaci na osnovu kojih se određuje cvetna esencija koja najviše odgovara datom problemu. Cvetne esencije se mogu kombinovati i za svakog pacijenta se pravi njegova kombinacija koja može da sadrži do 7 komponenti. Kapi deluju preko aure i na tom suptilnom nivou utiču na podešavanje vibracije i tako nas harmonizuju.

* Da li vam je i aparat za kvantnu analizu od pomoći?

- Kako da ne, ovaj aparat može da izanalizira opšte stanje organizma, ali ukaže na naše mentalne navike kao i navike u ishrani, na energetsko stanje organizma i organa pojedinačno, na prisutan stres, na problem s emocijama, vidi se stanje krvnih sudova, kakve su energetske rezerve organizma i sposobnost da reši problem. Interesantno je da sam na kvantnoj analizi imala nekoliko starijih osoba od oko 80 godina koje su bile odličnog zdravlja, u kasnijem razgovoru se potvrdilo da imaju dobre životne navike: umereni su u jelu i piću, bili su fizički aktivni i emotivno stabilni – nisu dopuštali mnogo drugima da im kroje život, radili su šta su voleli i bili u skladu sa sobom. Taj balans bi bio i neka mustra za lep i dug život.

Marina Jablanov Stojanović

Živeti radosno s lakoćom

- Moja druga trudnoća je bila period kada sam mnogo sam radila na sebi, pohađala seminare, čitala, meditirala, afirmisala… Rodio se Lazar, moj drugi sin, koji je pun je radosti. Laza je sad u jaslicama i šarmirao je sve vaspitačice. One smatraju da je izuzetno pametan, spretan, snalažljiv i zovu ga hrabri Laza, jer ne zna za strah. Za sve što želi pronađe najbolji način da ostvari i to radi s velikom lakoćom. Ne mislim ja samo da je hrabar, Laza je otvoreno malo biće i dobar je primer kakvi smo svi bili kada smo bili mali. On još uvek nema ograničenja koja smo mi svi nekako pokupili: da nešto ne može, da nema načina, da je nešto teško… Za njega postoje samo beskrajne mogućnosti i on ih s lakoćom pronalazi i radosno prihvata. Kao da je poslat da nam svima, posebno mom starijem sinu Vukašinu i meni, bude učitelj, da nam ukazuje na to kako da budemo radosni i kako da živimo s lakoćom – rekla nam je Aleksandra Obradović.