Banke u Hrvatskoj tuže državu, a u Srbiji klijenti banke
Rast švajcarskog franka već nekoliko godina izaziva probleme na svetskom finansijskom tržištu, a posledica skoka te valute nisu pošteđeni ni obični ljudi
koji su pre desetak godina uzimali kredite u njoj. Udruženjima ojađenih „švajcaraca” pojedine države u regionu su pomagale, ali tim rešenjima često nisu zadovoljne banke, a ni klijenti.
Krediti indeksirani u francima našli su se ovih dana opet u vestima jer je Unikredit banka u Hrvatskoj odlučila da tuži državu. Hrvatska je obavezala banke na to da kredite konvertuju u evro. Dogovor je bio da deo novca izgubljenog u konverziji banke dobiju iz buyeta. Međutim, plan isplate novca nije prihvatljiv za banke. Hrvatsko rešenje nije se dopalo ni Savetu Evrope. Oni su pre više od godinu opomenuli nadležne u toj zemlji da ne mogu tražiti od banaka da snose veći deo troškova te da ne mogu donositi obavezujuće odluke retroaktivno ako sve strane nisu saglasne.
Epilog će biti na sudu.
U Hrvatskoj banka tuži državu, a kod nas građani tuže banke. Naši dužnici, kojima je franak zacrnio dane i kupljene kvadrate, a ima ih oko 20.000, pažljivo prate šta se događa u okruženju. Oni su još proletos kampovali isped zgrade Vlade Srbije u Beogradu, i to bukvalno u šatorima. Priželjkivali su konverziju po kursu na dan puštanja kredita, ali je nisu dobili. Narodna banka Srbije je još pre dve godine, u dogovoru s poslovnim bankama, ponudila četiri rešenja za olakšice. Ona se svode na produženje roka otplate i konverziju. Međutim, konverzija po kursu na dan uzimanja kredita, što je većina dužnika priželjkivala, nije tu. U Srbiji ima više udruženja koja se bave tom problematikom, a najpoznatije i najstarije je „Efektiva”. Ono je ovih dana organizovalo kolektivne tužbe klijenata protiv banaka.
– Podnosimo tužbe kolektivno – kaže predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović. – Po deset dužnika zajedno tuži istu banku i traži raskid starog ugovora i sklapanje novog pod povoljnijim uslovima. Najbolja bi bila konverzija po kursu na dan puštanja kredita, ali videćemo kakva će odluka biti.
D. Vujošević
Ne dirati ugovore
O tome šta mogu očekivati, međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
– Država ne treba da se retroaktivno meša i donosi odluke te menja već sklopljene ugovore, bilo da se radi o građanima ili privredi – kaže on. – A što se tiče privatnih tužbi koje naši klijenti podnose protiv banaka, tu ima razlike. Ključno pitanje je da li su banke znale za rizik kada je franak u pitanju pa su svesno klijente dovele u zabludu ili ni one same nisu bile svesne šta će se s frankom događati koju godinu kasnije. U prvom slučaju treba da obeštete klijente.
To će, izvesno, za sudove biti izazov da se sve ustanovi i donese pravična presuda. Ali sigurno je da su banke sav rizik vezan za franak prebacile na klijente. Kada je većina klijenata uzimala kredit, franak je na kursnim listama 2007. godine vredeo 50,61 dinara, a danas je 112,77. Bilo je gorih dana, kada je vredeo 124 dinara. Rate su porasle i više nego duplo.