Ognjen Bijelić: Kancelarija APV u Briselu biće revitalizovana

koji bi bili finansirani iz eksternih izvora, odnosno raznih donatora iz Evropske unije, navodi u razgovoru za „Dnevnik“ pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bijelić.

Da li ćete inicirati da lokalne samouprave okupe oko zajedničkih projekata?

– Sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu u narednom periodu će insistirati da opštine međusobno sarađuju po projektnom principu, ali pri tom moraju biti zadovoljeni svi interesi. Primere imamo već sada, opštine se okupljaju oko zajedničkih projekata, recimo o regionalnim deponijama. U narednom periodu ćemo se okupiti oko većih projekata u slučajevima kada jedna opština ne može sama da iznese projekat. Biće to preporuka sa naše strane, a oni to i sami znaju. Uvek je bolje da oko takvih projekata imamo više aktera, naravno ako postoji interes opština, jer dve glave su uvek pametnije od jedne. 

Kako komentarišete novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava?

– Čini mi se da će lokalne samouprave na teritoriji cele države doživeti određeni udar na budžet zbog preraspodele poreza na zarade kod opština sa 80 odsto na 74 odsto, dok gradovima pripada oko 77 procenata. Dakle, smanjenje je tri odsto za gradove, a za opštine šest odsto, i to će, naravno, lokalne samouprave osetiti po budžetu. Mi ćemo motivisati predstavnike lokalnih samouprava da porade na svojoj efikasnosti, dakle, moraju da podignu nivo produktivnosti, kako bi mogli u adekvatnom vremenskom periodu da odgovore na određene izazove. Te izazove vidimo oko projekata koje bi trebalo da pripreme, a koji bi bili finasirani iz eksternih izvora, odnosno iz EU fondova i raznih donatorskih izvora kako bi kompenzovali nedostatak u budžetu. I jako je bitno da što pre krenu sa tim aktivnostima, kako bi spremno dočekali sve konkurse. Dakle, lokalne samouprave ne treba da se okrenu isključivo prema pokrajinskom i republičkom budžetu, jer će i oni pretrpeti određene udare. Mi hoćemo da pomognemo opštinama i sufinansiraćemo određene projekate koji će se sprovoditi od 1. januara, ali lokalne samouprave treba više da se okrenu ka eksternim izvorima finansiranja.

Da li je u planu saradnja sa nekim regijama van EU?

– Do sada je potpisan određeni broj ugovora o saradnji AP Vojvodine sa raznim regijama iz EU, ali i van nje. Imamo saradnju čak i sa jednom regijom iz Južnoafričke Republike. U narednom periodu ćemo morati da poradimo na intenziviranju saradnje tamo gde već imamo potpisane  ugovore, ali je saradnja na prilično niskom nivou, kako ne bi bilo sve samo mrtvo slovo na papiru. Želimo, uslovno rečeno, da razmrdamo te ugovore o saradnji na osnovu projektnog odnosa, ukoliko određene regije imaju određeni interes za razvijanje određenih projekata. Na teritoriji AP Vojvodine možemo da ponudimo određene projekte, koji bi unapredili saradnju kako po pitanju nacionalnih zajednica, tako i ekonomsko razvojnih projekata. Što se tiče regiona van EU, pre desetak dana je parafiran ugovor sa Almatinskom oblasti iz Kazahstana, koji je prošao i proceduru u Skupštini Vojvodine. Takođe je u planu da se potpišu ugovori i sa pojedinim oblastima iz na primer Belorusije, kao i iz Rusije.

Kakva je sudbina kancelarije u Briselu, da li se planira reorganizacija?

–   Doći će do određene njene revitalizacije. Kancelarija u Briselu je neophodna i ljudi koji su tamo moraće da intenzivnije komuniciraju sa predstavnicima ostalih regiona i institucijama koje su ustoličene u Briselu, kako bismo uspeli na vreme da odreagujemo i da pripremimo kako pokrajinsku administraciju, tako i predstavnike lokalnih samouprava za period u kojem ćemo morati daleko intenzivnije da radimo na uređenju samog sistema. Oni će dobiti određene instrukcije na koji način da rade, lobiraju, uspostavljaju određene odnose sa regionima i donosiocima odluka u EU i da nam daju informacije na osnovu kojih ćemo moći da se pripremimo za nastupajući period u smislu konkursa, šta će se finansirati i slično...

Da li će zategnuti odnosi sa Hrvatskom ugroziti realizaciju projekata prekogranične saradnje?

– Bili smo svedoci u prethodnom periodu da je došlo do zatezanje odnosa, ali svima je jasno da je to bio u službi izborne kampanje u Hrvatskoj. Mi to vidimo kao određenu zloupotrebu, jer ne treba graditi političku karijeru na vređanju drugoga. Taj odnos će biti relaksiran, jer komunikacija na nivou privrede, institucija, gradova, opština zaista je normalna. Moj stav je da to ne može da ugrozi projekte prekogranične saradnje koji su trenutno na nivou analize jer do 1. jula je bio otvoren konkurs u okviru prekogranične saradnje Srbija-Hrvatska. Predato je oko 120 zajedničkih projekata ukupne vrednosti oko 100 miliona evra, a ceo program je na nivou 15 miliona evra.

Čini nam se da je regionalna saradnja u okviru Dunav-Kriš. Moriš-Tisa (DKMT) prilično zamrla, da li je u planu da se ona oživi? 

– Mikroregioni su veoma korisni, oni predstavljaju, po mom mišljenju, alat za privlačenje raznoraznih investicija, odnosno oni su alat za podizanje stepena razvijenosti i podizanje životnog standarda lokalnog stanovništva na teritoriji određenog mikroregiona. Tako je za ovih 12 godina urađeno 24 projekta, a iz tih projekata je potrošeno pet miliona evra. U narednom periodu ćemo intenzivirati saradnju u DKMT da vidimo koji su problemi, da ih rešimo i da krenemo u pripremanje projekata. Konkretno sada je otvoren poziv za strateške projekte sa Mađarskom i zajedno sa DKMT pripremamo dva projekta u ukupnom iznosu od sedam miliona evra. Tako da postoji komunikacija, postoji saradnja i sad ćemo da se fokusiramo na ta dva projekta.

Eržebet Marjanov

Poseta Briselu i Salcburgu

– Delegacija na čelu sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem posetiće Brisel od 10 do 13. oktobra za vreme konferencije Open dejs, na kojoj ćemo u komunikaciji sa predstavnicima ostalih regiona i gradova iz EU nastojati da prezentujemo naše planove i prioritete, da se upoznamo sa čelnim ljudima određenih institucija, da im prenesemo naše namere da želimo da pripremimo i realizujemo kvalitetne projekte u skorijem vremenu uz njihovu pomoć. Takođe ćemo učestvovati na 12. konferenciji evropskih regiona i gradova na temu održivosti u regionima i gradovima Evrope, koja će biti održana od 25. do 27. septembra u Salcburgu – naveo je sekretar Ognjen Bijelić.