„Tržnica – trbuh grada” i most prijateljstva

otvorena je za posetioce u Muzeju Vojvodine do kraja ovog meseca. Po rečima istoričarke, kustosa i savetnice u Muzeju Vojvodine Milkice Popović, do saradnje s kolegama iz Istre došlo je prilikom njihovog gostovanja u Puli, kada je tamošnja, a ubrzo zatim i publika u Rijeci, imala priliku da uživa u postavci „Ala smo se naodmarali...” koja je prikazala kako su se vojvođanski turisti nekada odmarali po banjama, planinanama i Primorju...

– Gosti iz Istre, među kojima su bile autorke izložbe Ivana Šarić Žic i Tanja Kocković Zaborski, te direktorka Pomorskog i povijesnog muzeja Hrvatskog primorja Tea Perinčić proveli su, po sopstvenim rečima, četiri nezaboravna dana u Novom Sadu – kaže Milkica Popović. – Nijedna od njih nije prethodno bila u našem gradu pa je razumljivo to što su šetnje kroz centar Novog Sada, razgledanje Crkve Imena Marijinog ili Saborne crkve i Vladičanskog dvora, Petrovaradinske tvrđave te nekih kuća u kojima su tokom istorije boravile znamenite ličnosti, na naše gošće ostavile snažan utisak, baš kao što smo i mi bili oduševljeni prilikom posete Puli i Rijeci, tamošnjim muzejima i, naročito, tržnicama, koje su tom prilikom na veličanstven način predstavljene na tekućoj izložbi.

U obraćanju potencijalnoj publici autorke izložbe „Tržnica – trbuh grada”, napominju da je odlazak na „tržnicu, markat, placu ili pijacu” deo svakodnevice. To je mesto gde se, osim kupovine svežeg voća, povrća, mesa i ribe, razmenjuju recepti, traže saveti, komentarišu vremenske (ne)prilike, aktuelna privredna ili politička situacija, ali i lokalni događaji, tek odgledane TV emisije...

Tržnice imaju brojna značenja, naglašavaju Tanja Kocković Zaborski i Ivana Šarić Žic, od društvenog do ekonomskog, ali i turističkog, jer se pre svega radi o mestu komunikacije. Sve tržnice u sebi imaju nešto univerzalno, mada je svaki odlazak na pijacu, dakako, individualan čin. Nekome je „gušt” da napuni ceger, nekome da samo razgleda, a nekome, opet, da se vidi s prijateljima, stekne novo iskustvo ili „samo” da u nekom omiljenom kutku popije kafu...

– Gradske tržnice svedoci su ekonomskog i društvenog razvoja grada, pokazatelji prilika u kojima žive njegovi stanovnici – ističu autorke. – Upravo su ta mesta idealna za uspostavljanje veza između ljudi i hrane putem neposrednog odnosa s proizvođačima i prodavcima namirnica.

Svaka tržnica ima svoj ritam, gde se neprestano menjaju i prepliću raspoloženja, ali i ukusi i mirisi. Da li su nekada kao sredstvo plaćanja bile aktuelne krune, dinari, lire ili kune, manje je važno, jer je suština u tome da u kupoprodaji glavnu ulogu igra isključivo keš, dok na karticu, kada su ta mesta u pitanju, može slobodno da se zaboravi.

Zanimljivi su i novi pojmovi, poput „eko-tržnica”, čiji nazivi garantuju da su proizvođači i trgovci jedni te isti ljudi i da ne postoji posrednik, u našim krajevima poznatiji kao nakupac, između proizvođača i krajnjeg potrošača. Isto tako, obrazložena je i skraćenica SET, koja etablira „solidarno-ekološke tržnice”, što znači da je roba pod tom oznakom odgajana ne samo u vlastitom vrtu, da je zdrava već je i dostupna svačijem yepu.

Ko je propustio da prisustvuje svečanom otvaranju izložbe 14. septembra, ima priliku da do 30. septembra oseti ambijent istarske „Tržnice kao trbuha grada”. A kako ističe Milkica Popović, ta postavka ne samo što je učvrstila stara i uspostavila nove mostove prijateljstva već je i podstakla ideju da se u dogledno vreme i zaposleni u Muzeju Vojvodine pozabave pripremom slične izložbe. Nema sumnje da bi „opipavanje pulsa” Temerinske, Riblje, Satelitske, Futoške, Detelinarske i drugih ovdašnjih pijaca, sigurno bilo dobar uvod u brojne, poput istarskih, zanimljive priče.

S. Savić

„Ča ćemo danas, mila?”

„Većina nas na tržnici ima svoju gospođu, tetu, nonu, šinjoru, placaricu kojoj dolazimo godinama po namirnice za naš obed, uz uverenje da će roba uvek biti dobrog kvaliteta, a da će vaga pokazati tačnu količinu. Još ako vam se prodavačica obrati sa: Ča ćemo danas, mila, draga, sunce, suseda... teško ćete odoleti da upravo tu kupite robu po koju ste pošli.”

Danas, kada je oslovljavanje sve češće službeno, komunikacija oslobođena persiranja toliko karakteristična za tržnice, mnogima je važna i jedan je od razloga što su kupci i dalje verni kupovini na tržnici – ističu autorke.

Dečja igraonica

Povodom gostujuće izložbe „Tržnica- trbuh grada” danas u 11 sati u  Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, organizuje se dečja igraonica „Moja pijaca- tri dinara jaje, tako se prodaje“, namenjena mališanima uzrasta od pet do 10 godina.

Deca će razgledati pomenutu izložbu, videti red koji je nekad vladao na pijacama, vrste pijaca, stare vage, novac, korpe..., a potom će praviti svoju tezgu i igrati se pijace - kupovati i prodavati. Igraonicu vodi muzejski savetnik, pedagog Vladimira Stanisavljević.