Impresivni nastupi novosadskih ansambala

Pored pobednika Natpevavanja, Hora AKUD „Sonja Marinković“, s odličjem osvojenim već prve festivalske večeri, centralni događaj drugog dana pripao je gostovanju operskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta (prvi put u Negotinu) i koncertnom izvođenju opere „Knez Ivo od Semberije“ Isidora Bajića, koje je doživelo srdačan prijem posetilaca u Domu kulture. Angažovanoj interpretaciji kojom je inspirisano rukovodio Aleksandar Kojić, u prvom redu su doprineli impresivan, precizno uvežban hor (rad Vesne Kesić Krsmanović) i odličan orkestar, kao i upečatljivi bariton Nebojša Babić u naslovnoj roli, dok su se među tumačima manjih partija izdvojili Željko Andrić i Goran Krneta. Srdačni aplauzi izazvali su i dodatak, još jednom ponovljeno kolo „Srpkinja“, ostvareno u nešto sporijem tempu.

Jedan od najlepših programa u prvoj polovini festivala, priredili su u Crkvi Svete Trojice u Mokranju članovi novosadskog Hora „Sveti Stefan Dečanski“ pod dirigentskim vođstvom Tamare Adamov Petijević, koji su već kompozicijama Kornelija Stankovića ostavili snažan utisak na prepun auditorijum. Doneli su ih naizgled jednostavno, kako punim koralnim zvukom i jasnom dikcijom, tako i toplim molitvenim izgovorom, što bi, kao specifičnost predavanja Kornelijeve muzike, mogao postati zaštitni znak ovog uzornog ansambla. Pevali su i dela Stevana Mokranjca, stare napeve (po zapisima Mokranjca i Koste Manojlovića) i ostvarenja ruskih autora (Lvovskog i Česnokova) na način kristalne, anđeoske, i tamnije, kadifene altovske sonornosti, ali i sočnog „bruja“ celog sastava, ili plastično izvajanih, dinamički valovito vođenih, vrlo kultivisanih, pojedinačnih glasova, u svakom trenutku vodeći računa o pažljivom ispevavanju fraza i dugih legata.

Iste večeri, u velikoj Crkvi Svete Trojice u Negotinu čuli smo i prvi, pravi veliki mešoviti srpski hor od 49 članova (svi ostali na festivalu, izuzev prošlogodišnjeg pobednika iz Bugarske, „Angela Manolova“, pripadaju kategoriji kamernih horova), Nišku crkvenu pevačku družinu „Branko“. Vođstvo energične Sare Cincarević, maksimalno posvećene duhovnoj muzici već tri decenije, odlikuje i različit pristup njenom tumačenju i radu s horom. Snažna sonornost, široki dinamički raspon, upravo opipljivo duhovno „ozračje“ koje emituju pevači i njihova dirigentkinja, gejzirski su „kuljali“ najpre iz polifonih prepleta izrazito oblikovanih melodijskih linija u svakom glasu, ali i mirne homofonije muzički bogato izatkane Mokranjčeve Liturgije, a onda i iz ponesenih gradacija, zamirućih uzdaha, kao i rečitativnih delova kompozitorovog potresnog Opela u fis - molu. I ostali deo programa, pretežno ruskih autora, izveden je u spoju moćnog i grandioznog zvuka i samosvojne slovenske osećajnosti, maestetično, ali i tonski izbalansirano i savršeno dinamički nivelisano, s finim istupima solo glasova i uvek savršeno sinhronih horista i dirigentkinje, koja je dobijala bezuslovne odgovore na svaki svoj gest, pokret, mimiku i pogled.

Marija Adamov