„Feliks“ preživljava na donacijama iz inostranstva

Ovo felinološko društvo, osnovano 2011.godine broji 140 mačaka koje žive isključivo od donacija iz inostranstva, i više preživljava, nego što živi. U njemu mace imaju stalnu i doživotnu negu i većina doživi duboku starost.

- Drugarica za mene kaže da sam više mučenica nego spasitelj - počinje priču Jasna Lazić koja je sa svojih 13 maca došla da se brine o starim i odbačenim mačkama u azilu nadomak Subotice.

Ona kaže da je imala veliku moralnu dilemu da li da se preseli, ali da čovek jednostavno ne može da uradi drugačije.

- Pre nego što ću se preseliti u azil, pomagala sam Danici na sajtu, društvenim mrežama i blogu. I mnogo je lakše pisati i voditi brigu iz daljine - kaže Jasna i dodaje da je tek na terenu videla stvarnu situaciju. Donacije pristižu isključivo iz inostranstva, najviše iz Amerike, a Grad Subotica, niti građani Srbije nikad nisu donirali dinar za mace, o kojima Jasna vodi svakodnevnu brigu.

- Teško je, umorna sam i nenaspavana, ali ne mogu da se vratim nazad u Beograd. Mačke znaju kad sam tužna i onda ćute i ne traže ni hranu, znaju šta me boli i dođu i nepogrešivo legnu na to mesto - kaže Jasna koja hoda pomoću štake i ne razume ljude koji mogu da se odreknu životinja. Ona kaže da je lakše naći jednog donatora, nego njih dvadeset od kojih će svako dati po malo, a kad su gladne mačke se tuku i neophodna im je hrana, pažnja i briga.

Troškovi azila mesečno iznesu 2.500 evra, što podrazumeva samo osnovno- hranu, redovnog veterinara i posip. Plaća se i radnica koja dolazi da pomaže. Kad je mačka vanredno bolesna, onda troškovi veterinara izađu mnogo više, a svaki put do Subotice hiljadu dinara, jer Jasna ne može da vozi.

- Nijedan mesec ne uspevamo da se pokrijemo, ali mene je malo sramota da kukam- priča Jasna, koja sa mačkama živi u kući staroj 50 godina i kojoj je neophodna rekonstrukcija. Pre nekoliko godina , najveća donacija iz Amerike u iznosu od četiri hiljade dolara stigla je za rekonstrukciju krova, iako su troškovi na kraju bili duplo veći.

- Znači nam svaka donacija, mačke su neudomljive, stare, bolesne, a neke i asocijalne- kaže Jasna i dodaje da za svojih 13 maca nikada nije tražila donaciju i nije joj ni potrebna. O svojim mačkama se brine sama. Svih 140 mačaka ima ime i Jasna ih sve zna. U  azil dolaze i građani Subotice da ostave mačku, a on  ima kapacitet da primi duplo više mačaka, ali nema sredstava.

- Grad je u proteklim godinama raspisivao razne konkurse za neprofitne organizacije, ali većina sredstava iz budžeta je pre išla zaštiti životne sredine i biodiverzitetu - kaže Jasna i dodaje da je svaki mesec borba za pare. Ona dodaje da je svaka mačka isto važna, a da su mačke u azilu dobro uhranjene i većinom zdrave, jer se stara o njima sa velikom pažnjom, iako priznaje da je ova godina loša za buve i da su mačke pretežno starije, pa samim tim i bolešljivije.

- Ne smatram se žrtvom azila i mislim da bi me, kada bi se vratila u Beograd, te mačke proganjale do kraja života - priča Jasna.

Kaže da je u azil stigla i mačka sa slomljenom kičmom, koja se sada penje po krovu i da nema veće radosti od te.

- Ne znam da li bih udomljavala ove mačke, jer znam da će se teško naći osobe koje će o njima bolje brinuti od mene - kaže Jasna i dodaje da je lakše udomiti mačku onom što ima više od sto mačaka nego onome što nema nijednu. 

Maša Stakić

Nisu svi ljudi za kućne ljubimce

Jasna Lazić napominje da ljudi nisu svesni koliko je potrebno nege oko ljubimaca.

- Dešavalo mi se da ljudi zovu i hoće da udome mačke iz azila, a ja ih pitam zašto ne udome mačke sa ulice. To neće, jer misle da su mačke iz azila čiste. Naravno da jesu, kad sam ih ja okupala, vakcinisala i preuzela brigu o njima, a i one su bile nekad sa ulice - kaže Jansa Lazić.