Fabrika za preradu otpada najefikasnije rešenje

da i Srbija počne da se ponaša u skladu sa tim, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog približavanje Evropskoj uniji i njenim standardima. Somborci svakodnevno „naprave“ oko 130 tona smeća, koje završi na deponiji Rančevo, kojim gazduje ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Čistoća“, pa je jasno da ova problematika muči i ovdašnje komunalce i vlasti.

– Do sada u zakonu nije postojao adekvatan termin za naše deponije, kojih u Srbiji ima više od stotinu, već su postojali samo termini „sanitarne deponije“ i „smetlišta“. Po tim standardima somborska deponija ne spada u sanitarne, kakvih u celoj zemlji ima svega pet, već se administrativno vodila kao smetlište iako je u stvari nesanitarna, ograđena, uređena deponija koja ima obezbeđenje, evidenciju količina donetog otpada, pristupni put na telo deponije, ocedne kanale, pijezometre za merenje zagađenosti vode i vazduha... – pojašnjava Nikola Pajić, direktor JKP „Čistoća“

. – Dakle to je uređeni prostor, ali ne može da se nazove sanitarnim jer ispod deponije ne postoji folija i druga sredstva zaštite koja bi sprečila uticaj na zemljište i podzemne vode – veli Pajić, prema čijim je rečima prvi korak ka rešenju problema odlaganja smeća preduzet prošle godine kada su redovnim prikupljanjem smeća obuhvaćena i sva sela somborskog atara, time stajući u kraj višedecenijskoj ružnoj praksi da se na obodu sela stvaraju brojne divlje deponije.



Republičkom strategijom u tretiranju otpada je svojevremeno bilo predviđeno da se u Somboru izgradi regionalna deponija koja bi servisirala ne samo četiri opštine Zapadnobačkog okruga (Apatin, Kula, Odžaci i Grad Sombor), već i opštinu Bač, ali kao što to obično biva, do sada nije učinjeno gotovo ništa konkretno, pa ne postoji čak ni jedan jedini zajednički dokujment ovih pet lokalnih samouprava koji bi bio posvećen ovakvom vidu saradnje. S druge strane u svetu su se i tehnologije tretiranja otpada promenile, pa se ovakav koncept stvaranja ogromnih, ali sanitarno „neprobojno“ obezbeđenih deponija uveliko napušta.



– Namera EU je da uvede strategiju „nula otpada“, odnosno da sav otpad ide u fabriku za njegovu preradu sistemom spalionica, aerobne i anaerobne digestije ...posle koje tako tretiranog otpada ostaje zanemarljivo malo – kaže Pajić.

On naglašava da, uz primenu takvih novih tehnologija od jedne tone prikupljenog smeća, nakon tretmana, preostaje svega pet odsto „ulaznih“ količina, pa od jedne tone  otpada za bezbedno lagerovanje preostane svega 50 kilograma.



– U poslednje dve godine imali smo nekoliko stranih investitora koji žele da ulože u ovakvu vrstu fabrike, uz uslov da dnevne količine nisu ispod 120 tona prikupljenog otpada, što u ovom momentu ispunjavamo. Pri tome i somborskim Generalnim urbanističkim planom je za gradnju ovakve namene predviđena lokacija stare toplane, na kojoj postoje svi infrastrukturni preduslovi – optimista je Pajić.



U prilog ovakvog rešenja, podizanja fabrike za preradu otpada, govori i podatak  da bi se nakon eventualnog potpisivanja ugovora sa postojećim zainteresovanim investitorima do kraja ove ili početkom sledeće godine realizacija celog projekta mogla završiti za ne manje od dve godine. Nasuprot toga, ako se ne odustane od starog koncepta izgradnje regionalne deponije Sombor i ostale lokalne samouprave na zapadu Bačke bi morale da pronađu vlastitih ili „državnih“ 15 do 20 miliona evra, a izgradnja bi potrajala godinama.



M. Miljenović