Petnaest godina kasnije, borba sa terorizmom još traje

a borba s terorizmom, koja je posle toga započela, još uvek traje.

Napade su izveli pripadnici terorištičke Al Kaide, a taj tragičan događaj označio je početak američke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jačanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb građanskih sloboda, velikim povećanjem vojnog budžeta.

Rat protiv terorizma još traje, ali su Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, dok su na meti terorista sve češće i evropske prestonice.

Najnovija istraživanja pokazuju da je zabrinutost zbog mogućih terorističkih ratova na godišnjicu porasla u odnosu na 2011. godinu kada je obeležena 10. godišnjica napada, preneo je CNN.

Razlog je što je u tom periodu ojačala takozvana Islamska država, a u SAD i Evropi izvršsen je niz ubliačkih napada, uključujući bombardovanje Bostonskog maratona 2013, godine, masovna ubistva u San Bernardu u Kaliforniji.

Evropu su u proteklih godinu dana potresli napadi u Briselu, Parizu, Nici..

"Danas smatramo da je ta borba glavna odgovornost predsednika i političkih lidera mnogo više nego pre 11. septembra, kaže Denijel Bajman, profesor nacionalne bezbednosti na Univrerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, prenosi Ju-es-ej tudej.

U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušsene dve "kule bliznakinje".

Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru uključuje i čitanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uveče dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsećaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra

Napadi pre 15 godina počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili "kule bliznakinje" posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji. Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.

Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.

Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.

Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je, u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a nedugo potom drugi oteti avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu, dok se treći oteti avion zabio u sedište Pentagona.

Iz "kula bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, cijih je 343 kolega poginulo u padu "bliznakinja", dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.

Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o cemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.

Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osećaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osećaj zajedništva i rodoljublja.Na domovima širom zemlje preko noći su istaknute američke zastave, kongresmeni i senatori su na stepenicama Kongresa prevazišli stranačke podele i zajedno pevali "Bože blagoslovi Ameriku,"a volonteri širom zemlje nisu žalili napora da dođu i pomognu gde je najpotrebnija.

Ta sloga danas, 15 godina kasnije deluje daleko, ocenjuje američka agencija AP i podseća da u zemlji danas u jeku predizborne kampanje besne svađe oko politike, rase, imigracije i nacionalne bezbednosti, dok je prema Galupovoj anketi osećaj nacionalnog ponosa kod Amerikanaca pao na najnižu tačku za deceniju i po.

Obama: Teroristi će biti uništeni

Američki predsednik Barak Obama pozvao je danas Amerikance, pred 15-godišnjicu napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, da suočeni sa teorizmom, ostanu ujedinjeni.On je poručio da će SAD "uništiti teroriste".

"U očima terorista, bitnan je način na koji mi odgovaramo. Ne možemo se predati onima koji hoće da nas podele. Ne možemo reagovati na način koji bi urušio temelje našeg društva", rekao je Obama u svom redovnom nedeljnom radijskom obraćanju, pred sutrašnje obeležavanje 15-godišnjice napada u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi.

Obama je naglasio da je ono što Ameriku činu velikom, "njen diverzitet i to što prihvata svakoga pravedno, bez obzira na rasu, pol, etničku pripadnost ili veru"."Ako ostanemo dosledni tim vrednostima, podržacćemo zaveštanje onih koje smo izgubili i održaćemo našu zemlju jakom i slobodnom", naglasio je predsednik SAD.

Napadi na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. koje je izvela teroristička mreža Al Kaida, uvukli su Zapad u ratove koji još traju, navodi AfP.

Prisećajući se tog dana, za koji je rekao da je "jedan od najmračnijih u istoriji nacije", Obama je rekao da se mnogo toga promenilo za proteklih 15 godina."Doneli smo pravdu (lideru Al Kaide) Osami bin Ladenu. Pojačali smo bezbednost u našoj zemlji. Sprečili smo napade. Spasli smo živote", naglasio je on.Istovremeno je upozorio da će teroristi biti uništeni.

"U Avganistanu, Iraku, Siriji i dalje, ostaćemo nemilosrdni protiv terorista kao što je Al Kaida. Uništićemo ih i nastavićemo da činimo sve u našoj moći da zaštitimo našu domovinu".

(Tanjug)