Posao se teško nalazi, a lako gubi
Jedan od razloga je i to što je mnogo radnika koji rade bez prijave, odnosno na crno, a takav vid angažovanja veoma je rasprostranjen. Ove godine rezultati Inspekcije rada pokazuju da je bilo dosta zapošljavanja na crno, ali i da je dosta onih koji su tako radili, nakon inspekcijske kontrole, promenilo svoj status. Naime, od početka godine do kraja jula, od oko 10.500 radnika koji su radili na crno, gotovo 8.500 je zasnovalo radni odnos.
Rad na crno nije nešto što se dešava samo u našoj zemlji – radnici se tako angažuju i u mnogim drugim i sve se bore protiv te pojave jer takav vid zapošljavanja nije dobar ni za radnika ni za državu. Iako se, gotovo je sigurno, takava vrsta angažovanja radnika ne može potpuno iskoreniti pošto će uvek postojati probni rad, koji se ponekad produži i na više godina, ili će se pronaći neka druga mogućnost da se izbegne prijava radnika, nesporno je da je potrebno preduzeti korake da se zapošljavanje na crno smanji.
Istini za volju, u nekim sučajevima radnici koji rade bez prijave to sami zahtevaju jer im, iz nekog razloga, odgovara, ali je, ipak, mnogo češće da takav angažman odgovara poslodavcima. Naime, budući da je radno mesto teško naći, a lako izgubiti, da je ponuda radne snage mnogo veća nego potražnja, radnici su veoma često primorani na to da pristanu na bilo koji uslov, odnosno na sve, samo da bi radili i zarađivali. Naravno, pri tome mnogo gube jer zaposleni koji rade na crno ne ostvaruje nijedno pravo koje se podrazumeva Zakonom o radu, ne računa im se staž, a samim tim ni radno iskustvo, ne uplaćuju doprinosi, radno mesto mogu lako i brzo izgubiti...
Rezultati rada inspekcije su proizvod pojačanih inspekcijskih kontorola, ali je za radnike koji su angažovani da rade bez prijave, a žele da se to promeni, ukazuju iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, veoma važno da se na vreme jave Inspekciji rada, odnosno dok još rade. Naime, to omogućava inspektoru rada da ih zatekne na mestu rada i da, u skladu sa Zakonom o radu, naloži poslodavcu da s njima zaključi ugovor o radu. U slučaju kada se zbog tog problema Inspektoratu za rad obrate osobe koji su radile na crno, ali više ne rade, jedini način da ostvare svoja prava je da se obrate nadležnom sudu, od kojeg mogu tražiti da utvrdi da su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme ili zahtevati naknadu štete.
Naravno, za poslodavce koji ne prijavljuju radnike i ne pridržavaju se propisa propisane su novčane kazne koje su, u zavisnosti od vrste prekršaja u oblasti radnih odnosa, različite i kreću se od 20.000 dinara, pa do čak 500.000 dinara. Neretko se dešava i da prilikom kontrole inspektori rada utvrde da poslodavci ne drže primerak ugovora o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom ili kopiju ugovora, na mestu rada zaposlenog. I za taj prekršaj je Zakonom o radu propisana novčana kazna – za poslodavca u svojstvu pravnog lica 100.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica kazna je 10.000 dinara, a za preduzetnika 50.000 dinara. Kazne nisu male, a pošto je za taj prekršaj novčana kazna fiksna, inspektori rada poslodavcima izdaju prekršajne naloge. To omogućava poslodavcima da, ukoliko u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga plate polovinu izrečene kazne, drugu polovinu ne plate.
D. Mlađenović
Do Inspekcije rada anonimno
Zaposleni koji rade bez prijave, na crno, i žele to da prijave Inspekciji rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad u pisanoj formi, putem imejla, telefonom ili dolaskom u prostorije Inspekcije rada. Pri tome, podnosilac prijave može, ali i ne mora, navesti svoje podatke, odnosno može ostati i anoniman. Inspektor rada će svakako postupiti po prijavi, a ukoliko je neko potpisan, dobiće i informaciju o obavljenom nadzoru i preduzetim merama.