Oliver Ivanović: Na Kosovu ponovo opasna vremena
kaže da je povlačenjem sa dnevnog reda predloga ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom aktuelna vlada Ise Mustafe „zakucala poslednji ekser u vlastiti kovčeg”. Podsetimo, pre dva dana je parlament u Prištini trebalo da potvrdi sporazum o razgraničenju Crne Gore i Kosova, koji je potpisan u avgustu prošle godine, ali se tome odlučno protivi opozicija, a povlačenje dokumenta je potvrdilo i da u vladajućim strankama itekako ima različitih mišljenja, iako je reč o preduslovu za liberalizaciju viznog režima.
– Mislio sam da će vlast u Prištini udariti u zid do sledećeg leta, ali duboka podeljenost unutar vladajuće koalicije nagoveštava skore vanredne izbore – pojašnjava Ivanović. – Raspad svoje vlade Isa Mustafa može izbeći samo ako u narednih sedam do deset dana odluka o demarkaciji ipak na nekakav volšeban način bude izglasana, mada ne vidim kako bi bila. Jer, kako sada stvari stoje, albanske partije među sobom ne mogu da obezbede neophodnu dvotrećinsku većinu, a jasno je da Srpska lista za taj zakon neće glasati, jer smatramo da demarkaciju treba da vodi Srbija, pošto ne priznajemo kosovsku nezavisnost, pa samim tim ne možemo podržati ni nekakve separatne aranžmane Prištine i Podgorice.
Ivanović navodi da su dve partije, koje danas čine okosnicu kosovske vlasti – PDK, koju je do skora vodio Hašim Tači, i LDK premijera Ise Mustafe – u osnovi veoma različite, toliko da su sve ove godine od 1999. do danas bile međusobno suprotstavljene. Teško je u takvim uslovima veštački napraviti koaliciju, dodaje sagovornik „Dnevnika”, uz napomenu da i unutar tih partije postoje frakcije, pogotovo u PDK od kako je Tači napustio kormilo kako bi postao predsednik Kosova, jer novi lider Kadri Veselji nije u stanju da primiri „rat za nasledstvo”.
– Posebna priča je Srpska lista – nastavlja Ivanović. – Od samog početka je očigledno da Albanci nemaju poštovanje prema Srpskoj listi, ne uvažavaju je, smatraju podrazumevajućim da ona bude „lojalan” koalicioni partner i da glasa za sve što traže. To, normalno, Srpska lista neće i ne treba da radi. Srpska lista mora da se postavi tako da se njeno mišljenje uvažava, ali ne samo u trenutku kada se glasa, nego u trenutku kada se nekakav zakonski predlog uopšte šalje u proceduru. Zapravo, taj predlog ne bi ni trebalo da stigne do parlamenta ukoliko Srpska lista nije dala pozitivno mišljenje, jednako kao što isto takvo pravo imaju PDK i LDK.
Po Ivanovićevim rečima, deo krivice za to ipak snosi i sama Srpska lista, jer očigledno nije uspela da se nametne kao sagovornik, a s druge strane ne može ni stalno čekati da ceo posao bude obavljen u Briselu. Sagovornik „Dnevnika”, naime, navodi da se najvažnija pitanja i dalje bez ikakve sumnje moraju rešavati na vrhu, odnosno u Beogradu a potom i u sedištu EU, ali napominje i da se mnogo toga može uraditi u međusobnim kontaktima na lokalnom nivou. No, to se, dodaje, ne radi, jer unutar Srpske liste nema autoriteta koji bi preuzeo odgovortnost za takve korake.
– Bojim se da ova vladajuća koalicija više ne može ništa da sprovede, pa tako ni dogovor iz Brisela o formiranju zajednice srpskih opština. Nema sumnje da je glavni pritisak vezan za formiranje ZSO došao kroz više nego jasnu poruku američkog potpresednika Yozefa Bajdena. Međutim, kada Mustafa i Tači imaju toliki problem sa demarkacijom, što je u političkom smislu neuporedivo lakše pitanje, tek nije realno da se provuku sa ZSO, koju su i sami satanizovali tokom priprema za razgovore u Briselu, pa i nakon donošenja odluke. E sada im se to vratilo u lice. U svakom slučaju, situacija na Kosovu je veoma opasna, pre svega jer u ovoj situaciji ne vidim ko uopšte drži vlast u Prištini, a to proizvodi dodatnu nestabilnost i nesigurnost. A iskustvo nam govori da Srbi u svakoj političkoj tenziji na Kosovu budu kolateralna šteta i moguće žrtve – upozorio je Oliver Ivanović.
Miroslav Stajić
Tačijeve dimne zavese
Govoreći o nedavnoj „poseti” Edite Tahiri severnom delu Mitrovice, a potom i odlasku Hašima Tačija na administrativni prelaz Jarinje, Ivanović tvrdi da je jedini cilj tih izleta bio da se isprovocira nekakav incident. Jer da se nešto dogodilo, bilo u Mitrovici bilo na Jarinju, to bi potisnulo u drugi plan raspravu o demarkaciji. „Ne treba zaboraviti da to nije jedini potez koji je Tači ovog leta uradio. Najpre je, uprkos protivljenja porodica srpskih žeteoca ubijenih pre 17 godina, došao u Staro Gracko i položio venac, a onda je u Goraždevcu doneo cveće na grobove dečaka koji su ubijeni na kupanju. Neko iz Evropa takve gestove pozdravlja, ali i kod Albanaca i kod Srba postoji nepisano pravilo da se tako nešto ne radi ako se tome iz bilo kog razloga protive porodice žrtava. Dakle, očigledno su u pitanju akti koji su politički motivisani i najverovatnije inicirani spolja. U svakom slučaju, svi ti potezi imaju za cilj skretanje pažnje sa činjenice da vlast u Prištini na papiru ima većinu, ali ne može baš ništa da uradi”, kaže Ivanović.