Dobri signali Švedske i Amerike
su ohrabrujuće kada je u pitanju politika proširenja Unije i budućeg prijema novih država članica u „briselski klub”. U ovim letnjim danima kada je briselska administracija na odmoru, sagovornica „Dnevnika” kaže da se kod nas radi punom parom na onome što bi moglo da da dinamiku pregovaračkom procesu i našim evrointegracijama, za koje su, kako ocenjuje, veoma važni i stavovi s kojima je stigao premijer Leven u Beograd podržavši put Srbije u EU. Komenatrišući pitanje koje postaje sve aktuelnije kod nas, a to je koliko je Evropa ophrvana sobom i dalje okrenuta ka pitanjima proširenja Miščevićeva kaže da je i sam dolazak švedskog premijera, prvog stranog političara po formiranju nove Vlade, potvrda politike EU.
- I sama poseta Štefana Levena pokazuje da proširenje jeste tema. Reč je o jako važnoj državi, koja itekako ima značajno mesto u procesu evropskih integracija, koja nam šalje poruku, nastavite sa procesom, radite na unutrašnjim reformama i one će vas voditi dalje u pregovaračkom procesu za punopravno članstvo u EU. Imali smo priliku da vidimo i na Pariskoj konferenciji, koja je nešto ranije održana, obnavljanje tog interesovanja za dalje proširenje, baš sa namerom da se prvenstveno podrže države Zapadnog Balkana. A, konačno nalazimo se u drugom semestru ove godine kada EU predsedava Slovačka, koja ima proširenje kao jedno od svojih prioriteta i na čemu istrajno radi. To su sve veoma važne poruke i one ohrabruju i pored veoma teške situacija u kojoj se EU nalazi, već poznata migrantska i finansijska kriza, dosta veliki ekonomski problemi i naravno rasprava šta će biti posle britanskog referenduma, kako će, kada i s kojim tempom biti nastavljen čitav proces nazvan Bregzit - kaže Tanja Miščević.
Ona dodaje da je Srbiji uporedo s podrškom Švedske vezano za evropske integracije stigla i vašingtonska. Vezano za nedavnu posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena šef našeg pregovaračkog tima naglašava da je uvek podrška SAD važna za tok procesa evropskih integracija, a, kako naglašava, Srbija je ima.
– Iako nije reč o državi članici EU, Amerika je itekako važan evroatlantski partner svih država članica Unije, a posebno u smislu vrednosti koje dele zajedno. I zbog toga toliko insistiranje, akcenat i podrška na ključnim procesima koji su i za evropske integracije važni, kao što je vladavina prava, ne samo zbog nas u Srbiji, već i zbog stranih investicija. To smo mogli čuti od Bajdena, ali i od švedskog premijera koji nam je u tom pravcu sugerisao. I ne samo oko ovog pitanja već i svih ostalih koja se tiču finansijske stabilnosti, reforme javne uprave itekako imamo veliku podršku SAD – kaže nam Tanja Miščević.
Ona ukazuje da se Beograd sa izborom nove Vlade sprema za septembar i povratak sa godišnjeg odmora EU administracije u briselsko sedište.
– Mi nismo prestajali da radimo i sa novom Vladom omogućeno je usvanje novih pregovaračkih pozicija za poglavlja 25 i 26, dakle nauka i istraživanje i obrazovanje, kultura i mladi. Ova poglavlja se istovremeno otvaraju i zatvaraju, i ona su prva, koja bi želeli da dodamo poglavlju 5 koje se odnosi na javne nabavke.
Tanja Miščević dodaje da je u četvrtak dobila prvi nacrt za pregovaračke pozicije Poglavlja 33 i 30 i da se neke od pregovaračkih pozicija već razmatgraju sa Evropskom komisijom. Po povratku briselske administracije Srbiji dakle slede razgovori u Komitetu za proširenje. Reč je o telu Saveta koji se bavi dokumentima o našem pregovaračkom procesu, a to su izveštaji sa skrininga i o ispunjavanju merila.
– Najdalje je otišla rasprava o pomenutom Poglavlju 5, koje obuhvata javne nabavke i slede razgovori. Evropska komisija sa svoje strane će nastaviti sa nama rad na praćenju četiri otvorena poglavlja 32, finansijska kontrola, 35 koje se tiče normalizacije odnosa sa Prištinom i poglavlja 23 i 24, pravosuđe i osnovna prava, odnosno pravda, sloboda i bezbednost. Što se tiče finansijske kontrole iz Beograda u Brisel je otišla matrica o ispunjavanju svih obaveza sa ovom pregovaračkom pozicijom i očekuju se komentari iz Evropske komisije – saznajemo dalje korake u procesu realizacije strateškog opredeljenja Beograda za punopravno članstvo u EU.
Vladimir Đuričić