Šodroš i Bećarac, raj kraj Dunava

najmirnijih mesta na novosadskom delu Dunava – Šodroš. Iskusni pecaroši, koji cene dobru ribu i mirnu vodu, odavno su „prisvojili” to rajsko mesto te se tu uvek mogu videti njihovi čamci i zabacivanje pecaroškog štapa, uz koje se čuje i poneko „Baš ima ruku!”, dok nešto dalje od obale počiva mnogo „štica” pozabadanih u vodu. Sve zarad dobrog ulova, koji ćutljivi i strpljivi pecaroši čekaju koliko god treba, „hrane mesto” i biraju pravu varalicu. 

– Vijam ga već pola dana, ali ne znam više koji mamac da stavim – požalio se Branislav Kovačević, koji je  u čamcu u plićaku Šodroša čekao bucova. – Tu je on stalno, udara pod obalom, al’ ga ne mož’ uhvatiti!

Taman što je riba dobro krenula, kaže Branislav, voda se opet podigla, a i trava se kači pa varalica ne radi kako treba. Ipak, on priznaje da ima i strpljivijih pecaroša od njega, koji su imali više sreće te je njegov „komšija”, usidren nekoliko metara pored, imao sreće čekajući meleza. I pored nedostatka pecaroške sreće za rašnji dan, Branislav priznaje da se ne sekira jer na Šodroš dolazi pre svega da se odmori.

Uz miran Dunav, čiju površinu „pokvari” tek poneka riba zamahom repa ili skok žabe pri obali, to mesto krase i vilini konjici, čaplje, svrake, galebovi, ali i bujno zelenilo s druge strane obale. U tišini uživaju i retki kupači i oni koji su došli da „uhvate boju”, dok harmoniju Šodroša remeti samo razbacano smeće, koje kvari sliku i na većini ostalih altenativnih gradskih plaža.  

– Moram da se požalim da je i na Bećarcu, od ove godine, otkako tu dolaze neki nekulturni ljudi, prljavo kao nikad – kaže za svoju voljenu plažu naša sugrađanka Nataša Pašćan, koja tu dolazi čitav život. – Rodila sam se tu blizu i ceo život samo na Bećarac i dolazim.

Ta nezvanična „pseća plaža” među omiljenima je mnogim Novosađanima upravo zbog mogućnosti da na kupanje i spas od letnje žege dovedu i svoje četvoronožne prijatelje. Tako je tamo  moglo da se vidi nekoliko vidno srećnih pasa, među kojima je bio i jedan retriver željan kupanja, ali i tri jazavičara naše sagovorice, koje je usvojila s ulice. Kako kaže, prljavštinu na plažu ne nanosi Dunav ili ljubimci i njihovi vlasnici, koji vode računa i čiste za svojim životinjama, jer tu dolaze svakodnevno.

– Bećarac smatram svojom plažom, toliko ga volim. Svaki dan dolazimo, čak i zimi smo tu, kad ne pada kiša – ponosno zaključuje naša sagovornica.

D. Ristić

Čovek okrenut prirodi

Svi koji leto prvode na Oficircu morali su do sada upoznati i nezvaničnog čuvara te plaže Tita Markovića, koji se trudi da skloni smeće koje drugi ostavljaju, čuva svoj mir i svoj Oficirac. – Imam samo dve ruke, ali, kada bi više ljudi tako razmišljalo, svet bi nam bio čist – kaže Tito smireno. – Moj život je igra, a u mojoj igri niko ne može da me pobedi.