Balansiranje na ivici polumeseca

 moći i odlučivanja Evropske unije, na razložnost i oprezni pozitivizam. Nemačka vlada je smireno i pohvalno reagovala povodom novog starta Moskve i Ankare, posle višemesečnog “ledenog doba”, nastalog zbog turskog obaranja ruskog lovca SU-24 iznad Sirije, a šef diplomatije, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, čak je pokušao da rasprši strahovanja Zapada da bi taj susret mogao da dovede do turskog “okretanja leđa” i EU i NATO.

U vladinim krugovima u Berlinu se, naime, kaže da je glavni cilj da se doskorašnja ozbiljna zategnutost prevlada i upravo zato je Nemačka pozdravila pomirenje, a sam Štajnmajer izjavio da ne veruje da će odnosi između dveju zemalja postati tako bliski, da bi Rusija mogla Turskoj ponuditi alternativu za sigurnosno partnerstvo, koje Ankara ima sa NATO. U Berlinu su, kako nemački mediji saznaju, uvereni i da samo zato što je Erdogan posetio Putina, to ne znači zaokret od EU, a opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju Gernot Erler ocenjuje da bi susret Putin-Erdogan mogao dovesti do pomaka čak i u rešenju i sirijskog konflikta.



Ovaj iskusni političar, koji važi za dobrog poznavaoca ruskih, ali i srpskih prilika, smatra da je svako približavanje Rusije i Turske važno. Erler je protivurečio i strahovanjima da bi, posle susreta Putin-Erdogan, mogao nastati antievropski savez. On, naprotiv, smatra da je u evropskom interesu da se “ledeno doba” između Rusije i Turske okonča, pošto je to sprečavalo rešenja u sirijskom konfliktu i sukobima na Kavkazu.



Kada je reč o Nemačkoj, ona apeluje na razum i u pitanju rusko-ukrajinskih odnosa, a sam Štajnmajer, koji će već sutra posetiti Rusiju, odnosno, Univerzitet u Jekaterinburgu i razgovarati sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim, pozvao je na razboritost. Iz njegovog Ministarstva su poručili da su u kontaktu i sa ruskim i sa ukrajinskim predstavnicima, a Erler upozorio na opasnost vojne eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.



Kada je reč o odnosima Moskva-Ankara-Berlin, tu Nemačka, koja ima intenzivne odnose i sa Rusijom i sa Turskom, obeležene milijardama evra privredne saradnje, očito, nastoji da “smiri loptu”. Stoga je, sve su prilike, primarni cilj Berlina da izbalansira odnose Moskve, Ankare i Zapada, za koji se komentariše da je stavljen u ulogu posmatrača rusko-turskog pomirenja. Istovremeno, nemački političari imaju u vidu, s jedne strane turske sumnje u američku umešanost u pokušaj državnog udara, i sa druge hvalospeve Rusiji što je bila na strani oficijelne, turske države. A itekako vode računa i o strahovima NATO od gubitka geostrateški važne teritorije.



Kada je samo o Turskoj reč, ona u Nemačkoj predstavlja jednu od najvažnijih spoljnopolitičkih tema, pre svega zbog zaustavljanja talasa izbeglica, odbrane evropskih granica u borbi protiv terorizma, ali i miliona Turaka koji žive na nemačkom tlu. Sam Erdogan važi u Berlinu kao zahtevan, težak partner za razgovor, čiji se postupci ne mogu predvideti, slično poput ruskog predsednika Putina, za koga se kaže da se nikada unapred ne zna hoće li nastupiti kao šarmer ili kao autokrata.



Za Erdogana se u Berlinu takođe kaže i da sada, izgleda, u pomirenju sa Rusijom “igra” na “obe karte” i testira, kako opciju “ili jedno ili drugo”, tako i opciju „i jedno i drugo”. Ipak, prevladava uverenje da će on, bez obzira na svoju retoriku i impulsivnost, u analizi “prihodi - rashodi”, ipak tri puta razmisliti pre nego što donese odluku da solidan status i na unutrašnjem tržištu EU i u Severnoatlantskoj alijansi zameni za ono što bi mu Putin mogao ponuditi.

Radmila Lalić

(autorka je spoljnopolitički komentator)