Muče ih siva ekonomija i manjak radne snage

Garderoba šivena u našoj državi nosila se širom sveta, a godišnji izvoz vredeo je više od pet milijardi dolara. Od fabrika kao što su „Kluz”, „Beko”, „Prvi maj”, TIZ, „Zelengora” i druge, ostala su samo imena kao podsetnik na zlatno doba tekstilne industrije, kada su se kolekcije za izvoz pripremale i godinu unapred.



Nakon gotovo dvodecenijskog propadanja, tekstilna industrija nekoliko godina lagano staje na noge. Pokazuju to i statistički podaci, po kojima je proizvodnja odeće za godinu povećana oko 33 odsto, a ukupan izvoz, i to mahom na evropsko tržište, prošle godine dostigao je vrednost od oko milijardu dolara. Od ukupnog izvoza, čarape su činile 20 odsto, a najviše se izvozilo u Italiju, Nemačku i Rusiju. Za Evropu naši tekstilci, osim čarapa, najviše šalju rublje, a polako put na tržišta  pronalaze i odela koja se šiju kod nas. Za rast trećinu veći odnosu na prethodne godine zaslužni su i strani investitori, uglavnom iz Italije i Turske, koji su u Srbiji otvorili brojne fabrike – u Apatinu, Rumi, Nišu i kod Vranja, a uskoro će i kod Smedereva.



Trenutno u Srbiji posluje 620 tekstilnih firmi, mahom manjih, koje proizvode majice, čarape, veš, sitnije odevne predmeta, kao i 930 pogona za proizvodnju pantalona, košulja, bluza, blejzera, kaputa... Od tog broja, 80 odsto čine male firme, a 20 odsto su fabrike s više od 120 zaposlenih.   Podaci PKS-a pokazuju da u tekstilnom sektoru Srbije danas posluje oko 2.000 firmi u kojima je zaposleno oko 40.000 radnika.



Sve više zaposlenih u tekstilnoj industriji i kvalitetna tekstilna roba doprinele su tome da Srbija prošle godine zauzme 18. mesto na listi snabdevača tržišta Evropske unije tekstilom. Da je to veliki iskorak u odnosu na prethodne godine, najbolje ilustruje podatak da je Srbija 2000. godine bila na 192. mestu i potvrđuje da se sada polako vraća na mesto koje su tekstilci nekadašnje Jugoslavija imali na tržištu Evrope. Naime, nekadašnji jugoslovenski tekstilni kombinati šili su kvalitetna odela za veliki broj evropskih država i naša roba bila je posebno cenjena kod probirljivih evropskih kupaca.



Međutim, mnogo je problema u tekstilnoj industriji i korišćenju njenih stvarnih potencijala. Stručnjaci tvrde da bi uspeh tekstilne industrije u Srbiji bio još veći da nije nelojalne konkurencije koja svoje proizvode izvozi u neke evropske države, a da pri tome Srbiji ne plaća poreze i doprinose, odnosno nalazi se u sivoj zoni. Vlasnik beogradske firme „Forma-VS” Bane Mikelić tvrdi da se danas kod nas proizvede više dečje gardarobe nego nekada u čitavoj Jugoslaviji, ali da firme koje legalno posluju jedva opstaju, dok zadovoljno trljaju ruke one koje rade ilegalno. On ističe da tekstilce uništava crno tržište, dodajući da zna najmanje 40 tekstilnih preduzeća bez ijednog zaposlenog, koja uvoze materijal na crno i na crno ga prodaju. Kao poseban problem ističe velike doprinose i druga poreska opterećenja.



Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež slaže se s ocenom da je tekstilna industrija Srbije izložena velikom pritisku nelojalne konkurencije i da je mnogo onih koji posluju u sivoj ekonomiji. Boraveći u poseti kompaniji „Forma BS”, Čadež je rekao da je jedan od problema i nedostatak kvalitetne i stručne radne snage.



– U pogonima te kompanije videli smo 15 slobodnih mašina i slobodnih radnih mesta, a ona su nepopunjena ne zato što nema posla, već zato što na tržištu nema obučenih i kvalitetnih kadrova – istakao je Čadež. – Privredna komora Srbije za zato i zalaže za dualno obrazovanje, koje omogućava praktičnu obuku tokom školovanja. PKS mora biti u stalnom kontaktu s privrednom da bi joj mogao pomoći u rešavanju problema, ali i pronalaženju novih izvoznih tržišta.



LJ. Malešević

Povezivanje tekstilaca i stranih partnera



Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u Privrednoj komori Srbije Milorad Vasiljević najavio je će PKS ove godine otvoriti predstavništva u zemljama koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri. Cilj je da se naši tekstilni proizvođači što bolje povežu s kupcima.