Stojanović: I strpljenje Srba na Kosovu ima kraj

nedavne briselske runde ekspertskih razgovora, koja je trajala punih 19 sati, ocenivši da je „bila pozitivna po interese Beograda” kada je reč o sprovođenju sporazuma o Zajednici srpskih opština, a potpredsednik kosovske vlade ispred Srpske liste Branimir Stojanović naveo je za „Dnevnik” da bi u najskorije vreme mogao da bude potpuno operativan tzv. upravljački tim, koji će formalno voditi proces pisanja statuta ZSO.

– Mi u Srpskoj listi imamo svoje nacrte tog dokumenta, za koje smatramo da bi trebalo da budu prepoznati, priznati i prihvaćeni – kaže nam Stojanović. – Međutim, svesni smo da će konačan izgled tog dokumenta biti plod pregovaračkog procesa, jer naša interpretacija onoga što je dogovoreno u Briselu nije jednaka viđenju Prištine, te je izvesno da će morati da se razgovara o svakom detalju i da se prave određeni kompromisi. U ovom trenutku postoje dve krajnosti: naša i druga, prištinska, koja vidi ZSO kao nevladinu organizaciju. I stoga je važno da taj proces pregovaranja o izgledu statuta najzad počne, kako bismo što pre dobili dokument koji će, nadamo se, bliži onome što Srbi žele. 

Komentarišući izjavu ambasador Rusije u Beograd Aleksandara Čepurina da kašnjenje sa formiranjem ZSO predstavlja problem, te da „postaje sve jasnije da EU ponestaje snaga da obezbedi čak i sprovođenje prvog Briselskog sporazuma”, Stojanović kaže da je, imajući u vidu dosadašnja iskustva, jako teško zamisliti bilo kakav dijalog sa Prištinom bez Evropske unije kao medijatora, a kamoli definisanje obostrano iole prihvatljivih rešenja i njihovu implementaciju.

– Imajući u vidu potrese u EU i probleme sa kojima se zajednica evropskih naroda suočava, razumljivo je što je fokus lidera Unije okrenut ka unutrašnjim pitanjima, pa im ne ostaje puno ni energije ni vremena za teme kakva je dijalog Beograda i Prištine. Ali ja ne vidim drugo rešenje osim medijacije Evropske unije, koja jeste relevantan faktor i za Beograd i za Prištinu, i neko ko može da, pre svega dovede dve strane za isti sto, a potom i stvori uslove da nešto ipak bude dogovoreno a onda u perspektivi i sprovedeno. A ukoliko neko misli da ima bolje rešenje, rado ćemo ga saslušati...

Najpoznatiji kosovski zatočenik Oliver Ivanović poručio je u pisanoj izjavi dostaljenoj listu „Jedinstvo” da je čekanje da Priština prihvati ZSO uzaludno. „Srbi na Kosovu moraju da načine prvi korak i konstituišu organe Zajednice srpskih opština, da više ne čekaju, već da počnu da ostvaruju ono što je dogovoreno Briselski sporazumom. „, naveo je Ivanović uz napomenu da se ne može sve rešavati u Briselu, a pogotovo da se ne može beskonačno čekati da neko drugi reši postojeće probleme. 

– I ja sam jedan od zagovornika stava da naše čekanje mora imati kraj – otkriva Stojanović. – Svakako da sam više za opciju da se sa Prištinom usaglasimo i o dinamici uspostavljanja ZSO i o njenom sadržaju, ma koliko to neće biti lako. Ali strpljenje kosovskih Srba ne može se testirati unedogled. I nesporno će doći trenutak da ćemo, ako ne budemo prepoznali konstruktivniji pristup albanskih političkih lidera, izvesno i ja i mnogi drugi postati bliski opciji da uđemo u nešto što nije naša prva opcija – a to je formiranje Zajednice srpskih opština bez dogovora sa kosovskim vlastima.

Govoreći o uticaju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova i EU u protekla tri meseca, koliko je proteklo od njegovog stupanja na snagu, sagovornika „Dnevnika” kaže da je to ipak suviše kratko vreme da bi se sagledali njegovi realni dometi. Ovaj dokument je, ističe Stojanović, nesporno veoma važan i u perspektivi bi morao da utiče i na jačanje vladavine prava i izgradnju elementarnih, normalnih uslova za život u kojima će se građani osećati bezbedno i slobodno. Međutim, činjenica je i da se ŠP još uvek ne oseća ni u pravosuđu ni u policiji, niti u drugim institucijama koje bi morale početi da se ponašaju po evropskim standardima. A nema uočljivih efekata ni na planu ekonomije, iako je formalno stupanjem na snagu ŠP-a započet proces koji na kraju treba da omogući slobodan pristup evropskom tržištu... 

– Prostor KiM je ekonomski i industrijski potpuno nerazvijen, a i ono što je bilo privrednih sistema ili je potpuno devastirano ili je svedeno na tragove. U takvoj situaciji kosovsko društvo je potpuno zavisno, većina albanske populacije od dijaspore i njihovih doznaka, većina srpske od plata koje primaju iz Beograda. I to nije dobro, jer svedoči da ne postoji iole ozbiljnija privreda koja upošljava ljude i stvara novu vrednost, i time garantuje realno finasiranje ostalih životnih i društvenih potreba građana na ovom prostoru. Jedino rešenje u tom smislu je kroz direktnu ekonomsku saradnju, koja bi dovela do razvijanja privrednih kapaciteta i za kosovsko i za treća tržišta. Ali da bi se to desilo potrebna je stabilnost i dalja relaksacija odnosa. I zato je toliko važno da dogovori, postignuti u Briselu, budu konačno i sprovedeni.

Miroslav Stajić