Utočište za obolele, pomoć njihovim porodicama

dovodi do laganog propadanja mozga, prouzrokujući probleme s pamćenjem, svakodnevnim funkcionisanjem i ponašanjem. Poražavajuća je činjenica da, po nekim procenama, od 200.000 ljudi koji boluju u Srbiji, samo trećina zatraži lekarsku pomoć, a samo četiri odsto njih uzima terapiju. Razlog tome je, nažalost kasno dijagnostikovanje bolesti jer se često dešava da se ispoljeni simptomi poistovećuju s promenama koje su tipične za fiziološko starenje, a za efikasnost terapije od krucijalnog je značaja njeno rano prepoznavanje.  Udruženje građana „Alchajmer” s dnevnim boravkom u Novom Sadu jedino je udruženje u Srbiji u kojem radi stručni tim, čiji je osnovni cilj pomaganje obolelima, ali i edukacija svih osoba koji dolaze u kontakt s obolelima, a to su najčešće članovi uže porodice. Po rečima predsednice pomenutog udruženja Nade Bašić, istupanjem u javnosti kroz edukativne kampanje skreće se pažnja na to kolika je važnost ranog prepoznavanja, dijagnostikovanja i sprovođenja svih terapijskih mera, kao i važnost nefarmakoloških tretmana.

– Delovanje našeg udruženja je usmereno na pravilan tretman obolelih, kao i uspostavljanje pozitivne komunikacije oboleli–porodica–negovatelj, ali i podizanje kvaliteta međusobnih emocionalnih odnosa – rekla je Nada Bašić. – Tokom rada s obolelima od Alchajmerove bolesti i članovima njihovih porodica, ukazala se velika potreba za otvaranjem Dnevnog boravka za obolele, u kojem se sprovode brojne aktivnosti pod nadzorom stručnog tima Udruženja. Funkcioniše po principu radionica u kojima su sadržaji prilagođeni intelektualnim sposobnostima i mogućnostima obolelih.

Osim kliničkog rešenja, veliku važnost u životu obolelih ima i njihova socijalizacija. Kroz aktivnosti Dnevnog boravka, po rečima naše sagovornice, sprovode se nefarmakološki terapijski postupci, kao što su terapija odnosa u realnosti, okupaciona terapija, psihoterapija, zatim terapija podsećanja, muzikoterapija i ostale primenjive metode kao značajna potpora medikamentoznoj terapiji. Osim toga, postoji i Savetovalište za negovatelje.

– Savetovalište za negovatelje je prvenstveno usmereno na pružanje informacija o simptomatologiji bolesti, pravilnom tretmanu obolelog, razvijanje empatije i uspostavljanje pozitivne komunikacije s obolelim – rekla je Nada Bašić. – Delovanjem Dnevnog boravka i Savetovališta postiže se izlazak obolelog iz izolacije, dok negovatelju, osim edukacije, pruža i predah od nege.

Alchajmerova bolest pogađa uglavnom stanovništvo starije od 65 godina, a bolest traje od osam do 12 godina, što podrazumeva dugotrajnu negu. Simptomi koji ukazuju na znake Alćajmera, po rečima Nade Bašić,  nastupaju postepeno, gotovo neprimetno, te ni porodica a ni oboleli ne mogu sa sigurnošću utvrditi njen tačan početak. Faktori rizika za dobijanje Alćajmerove bolesti su podeljeni na dve grupe. U grupi onih na koje se ne može uticati su genetika, starost i porodična istorija, dok se na druge faktore može uticati i podrazumevaju stanje srca i krvnih sudova, način ishrane, način života i prevenciju povreda glave.

U ranoj fazi, bolesnik počinje da zaboravlja neke svakodnevne relativno nebitne činjenice, kao što su imena koja retko spominju, no ubrzo dolazi i do zaboravljanja dogovora, obaveza i važnih aktivnosti iz svakodnevnog života. Tada postaje ovisan o manjem ili većem stepenu tuđe pomoći.

– Bolesnik najpre gubi sposobnost zapamćivanja novonaučenih sadržaja, dok ona ranije naučena ostaju usađena dugo – rekla je Nada Bašić. – U kasnijim fazama dolazi do razvoja bogate simptomatologije, svrstane u deset upozoravajućih znakova. Poremećaj pamćenja dovodi do toga da osoba koja je obolela sve češće zaboravlja i ne može se kasnije setiti informacije koja je zaboravljena, javljaju se problemi kod obavljanja svakodnevnih poslova jer oboleli teško planiraju, pa samim tim i teško obavljaju svakodnevne aktivnosti. Oni zaboravljaju reči i zamenjuju ih neodgovarajućim, što govori o tome da je bolesnik došao do faze kada se javljaju teškoće u govoru, čitanju i pisanju. Kada nastupi faza dezorijentisanosti u prostoru i vremenu, oboleli ne znaju ni koji je datum, mesec ili godina, ali ni koje je godišnje doba, niti datum svog rođenja. Pogrešne procene i odluke odnose se na to da bolesnik postaje nekritičan u pogledu novca, oblači se neprilagođeno određenim vremenskim prilikama ili prigodama.

Osim pomenutih simptoma, kako kaže naša sagovornica, javljaju se i poremećaj apstraktnog mišljenja, što dovodi do nerazumevanja pojmova kao što su ljubav ili tuga, zatim gubljenja stvari i optuživanja za krađu, promene u raspoloženju i ponašanju takođe su jedan od simptoma, kao i gubitak inicijative, kada se bolesnici pasiviziraju, spavaju više nego obično, potišteni su i povlače se u sebe. Prisutne su i ostale promene, poput konfuznosti, prestrašenosti, nepoverljivosti i sumnjičavosti.

U Srbiji, nažalost, i pored brojnih pokušaja da se napravi specijalizovana ustanova za smeštaj obolelih od demencije još uvek ne postoji. Po rečima Nade Bašić, postoji Odeljenje za smeštaj dementnih u Futogu, kao i nekoliko privatnih domova, ali su većini porodica obolelih nedostižni zbog visokih cena smeštaja. Udruženje građana “Alchajmer” usluge dnevnog boravka pruža besplatno.

I. Mikloši

Nega iscrpljuje bližnje

Osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti nisu u stanju da vode samostalan život, a u kasnijim fazama bolesti neophodan im je dvadesetčetvoročasovni nadzor. Po rečima naše sagovornice, iz dosadašnjeg iskustva u radu sa članovima porodica, u većini slučajeva negovatelj je bračni drug, koji je takođe u poodmaklim godinama i kroz dugotrajnu negu bolesnika, osoba koja neguje obolelog dovodi sebe u stanje iscrpljenosti jer nije u mogućnosti da poštuje svoja ograničenja, te neminovno dolazi do kriznih situacija.