Za inovativne projekte po 300.000 evra

Fonda za inovacionu delatnost Srbije i Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća „Alma Mons”, željni da čuju kako se kao privatnici mogu povezati s naučnoistraživačkim organizacijama radi zajedničkih inovativnih projekata.

Preduzetnicima je predstavljen Program saradnje nauke i privrede, u sklopu kojeg se dodeljuje novac – 300.000 evra po projektu – koji finansira Evropska unija.

Po rečima direktora Fonda za inovacionu delatnost Ivana Rakonjca, Program saradnje nauke i privrede sprovodi Fond, koji finansira EU s 2,4 miliona evra i Republika Srbija s milion evra.

– Za novac mogu konkurisati konzorcijumi od najviše pet članova, sastavljenih od najmanje jednog privatnog malog, mikro ili srednjeg preduzeća u Srbiji, s godišnjim prihodom od najmanje 200.000 evra, i jedne javno naučnoistraživačke organizacije, takođe registrovane u Srbiji – naveo je Rakonjac.

– Saradnja privrede i naučnoistraživačkih delatnosti predstavlja zamajac privrede i može značajno unaprediti Srbiju u tehničko-tehnološkom razvoju – kazao je pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković. – Sektetarijat za privredu, iako je u proteklom vremenu uočio važnost spone nauke i privrede, nije imao mere da se projekti ostvare. Novac koji sada Pokrajina ima nije dovoljan za veće projekte, ali ćemo u narednom buyetu planirati više. Formiraćemo savet za razvoj  konkuretnosti, koji će kreirati mere za podsticaje namenjene klaster organizacijama, poslovnim inkubatorima i za inovacione delatnosti.

Član Gradskog veća za privredu Miroslav Radojević skrenuo je pažnju na to da je Grad Novi Sad prilikom izrade Strategije privrednog i ekonomskog razvoja uključio i predstavnike Univerziteta, koji učestvuju i u radu Privrednog saveta, Saveta za zapošljavanje i Saveta za mala i srednja preduzeća.

– Saradnja nauke i privrede je značajna za opšti razvoj društva, pre svega zbog poboljšanja konkuretnosti privrede – naveo je Radojević. – Ovaj program je korak ka dugoročnoj i strateškoj saradnji privrede i nauke. Do sada smo se u praksi susretali s pojednačnim slučajevima kratkog trajanja.

Z. Delić

Biznis s puževima

Jedan od prisutnih, Boris Bulić se duže od 20 godina bavi uzgojem puževa. Iz Banoštora, gde gradi mali pogon za proizvodnju pužje sluzi, došao je da vidi kakve su mu mogućnosti da dobije novac od Fonda. U saradnji s Tehnološkim fakultetom radi projekat za izvlačenje sluzi, njenu konzervaciju i plasman na tržište EU.

– Želja mi je da radim nešto što ne radi niko u regionu i da se to plasira na tržište EU – kaže Bulić. – Pogon u Banoštoru bi trebalo da bude gotov do kraja godine i imam nekih nagoveštaja iz Fonda da bih mogao zaposliti invalidna lica. Bavio sam se izvozom živih puževa, koristeći francusku tehnologiju uzgoja. Sada ima dve-tri firme koje se bave proizvodnjom u kompletnom ciklusu ,a bilo je čak 1.500 farmi puževa.