Saberi troškove i uštedi gde možeš

sada pravo vreme za to. Naime, cena kvadratnog metra je pala, pale su i kamate, ali je ipak ulazak u višedecenijsku obavezu nešto o čemu treba dobro razmisliti. Na tržištu stanova ponuda je veća od potražnje, ali buma kod kupovine nema. Tako u agenciji „Solis” iz Novog Sada kažu da se prilikom kupovine manjih stanova kupci radije odlučuju za gotovinsko plaćanje, dok se veći, porodični stanovi, uglavnom kupuju pola na kredit, a drugi deo u kešu. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da je u prvoj polovini ove godine ukupna suma stambenih zajmova povećana oko pet milijardi dinara i bila je 379,63 milijardi.

Time na šta obratiti pažnju kada se kupuje stan i kakvi su uslovi na tržištu, a kakvi u bankama i šta sve treba uzeti u obzir pre nego što se potpiše ugovor o stambenom kreditu bavio se nedavno sajt „Kamatica”. Oni savetuju budućim kupcima da prvo pogledaju koliku ratu mogu izdvojiti mesečno u odnosu na zaradu koju primaju jer od visine zarade direktno zavisi iznos kredita koji je razumno uzeti. Zato već u startu treba proceniti koliku sumu kredita budući vlasnik stana može da podigne jer od toga gotovo da zavisi i sve ostalo.

Sledeća što je važno odnosi se na uslove koje banke odobravaju. Sem banke u kojoj ima račun, budući kupac treba da pogleda i šta druge banke traže za odobravanje kredita (dokumentacija i uslovi), po kojem kursu će se kredit odobravati, a po kojem otplaćivati. Klijent treba da vidi i koja je sve dokumentacija potrebna kao uslov  za odobravanje kredita.

Potom sledi još jedan bitan činilac – kamatna stopa, fiksna ili varijabilna. Prva je za one koji žele da znaju sve uslove unapred, a druga za one koji su spremni da rizikuju. Kod nas se stambeni zajmovi sada odobravaju indeksirano u evrima pa klijentima ostaje jedan siguran rizik – onaj vezan za kretanje dinara. Pažnju treba obratiti i na dodatne troškove, odnosno videti gde se i pod kojim uslovima oni mogu umanjiti.

A kako sve to izgleda kada se od saveta „Kamatice“ krene u praksu od šaltera do šaltera? Danas se u Srbiji može uzeti kredit već s kamatom od 2,73 odsto. Zbog procenta ili dva niže stope vredi promeniti banku. Sve više banaka nudi kredite bez učešća i osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. To jeste ušteda, ali koliko i kako – treba proceniti. Za kredit od 30.000 evra bez učešća i osiguranja kod NKOSK-a kamata na kredit je 7,2 odsto, a rata 188 evra. Ukoliko klijent položi ušeće od 6.000 evra i osigura kredit, stopa pada na 3,6 odsto, a s njom i rata na 127 evra. Što se tiče osiguranja kod NKOSK-a, to je za pomenutu sumu 350 evra. Ko ima novca može da zaštedi na kamati na decenijske staze.

D. Vujošević

Dodatni rashodi pri kupovini

Prilikom kupovine stana moraju se uračunati i niz drugih troškova. Tako založna izjava staje 20.160 dinara, a overa kupoprodajnog ugovora 30.000. Dodatnih 100 evra se plaća za procenu vrednosti nekretnine, a 20.000 dinara za upis hipoteke.