Časni krst na ulazu u selo

Prvi put litija je išla od pravoslavnog hrama u Banatskom Aranđelovu do Sigeta, gde je na ulazu u selo paroh Bojan Turo osveštao novopodignuti časni krst.



Krst su uoči slave Svetog Ilije, dobrovoljnim radom podigli meštani Sigeta. Litija je potom nastavila do zgrade nekadašnje škole u centru mesta, gde je obavljeno osvećenje i rezanje slavskog kolača. U ulozi kuma slave bio je Dušan Mizdrak, a za narednu slavu za kuma je izabran Milan Lazić.

Svečanosti su prisustvovali predsednik novokneževačke opštine dr Radovan Uverić, predsednik Skupštine opštine Kanjiža Miloš Kravić i drugi gosti. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Banatskom Aranđelovu Bojan Turo u čijoj parohiji je i naselje Siget, ovde službuje od prošlogodišnje slave.



- Za godinu dana puno toga se pokrenulo i uradilo. Za seosku slavu smo zajedničkim radom podigli časni krst na ulazu u selo, zahvaljujući sredstvima koje su prikupili stanovnici Sigeta. Prateći korake svojih predaka na taj način su ostavili iza sebe amanet svojim potomcima da prate njihove stope u budućnosti i da se Sveti Ilija lepo uvek proslavlja – rekao je sveštenik Bojan Turo.



Siget po poslednjem popisu iz 2011. godine ima skoro 200 stanovnika u pedesetak domaćinstava, mahom Srba pravoslavaca, a jedna četvrtina žitelja su Mađari. Meštani žive od poljoprivrede, najviše od stočarstva i proizvodnje mleka. Polovinom prošlog veka selo je imalo preko 500 stanovnika, ali su mnogi odlazili u potrazi za boljim životom. Dragan Balać je u Sigetu proveo detinjstvo, tu završio četiri razreda osnovne, do završetka osmoljetke nastavio u Banatskom Aranđelovu, sada je žitelj Futoga.



- Uvek me nešto vuče da dolazim u Siget, bez obzira što nemam rodbine, ali imam drugara sa kojima sam ovde proveo lepo detinjstvo - priča Dragan Balać. - Moji preci u Siget su se naselili kao solunski dobrovoljci. Kada se okupimo, evociramo uvek iste lepe uspomene. Sada nas obuzme tuga što je učionica prazna, a nekada nas je u jednom odeljenju u četiri razreda bilo preko 40. Svi smo učili zajedno, voleli se i bili dobri đaci, kada smo posle nastavljali školovanje, jer smo imali izuzetnu učiteljicu Katicu Jovičin. Ko je bio nevaljao dobio je malo po turu, ali to nikome tada nije smetalo.



Za seosku slavu tradicija postaje „Ilindanski kotlić”, nadmetanje u kuvanju petlovog paprikaša. Od popodneva do večeri kuvale su 24 ekipe iz Sigeta, Banatskog Aranđelova, Majdana, Čoke, Novog Kneževca i drugih mesta. Od Evice Vranković, jedne od organizatorki, saznajemo da su ovog puta petlovi stigli iz dvorišta ovdašnjih domaćina. Pored paprikaša, bilo je jagnjetine i prasetine s ražnja, a sve je pratilo narodno veselje, koje se uveče preselilo pod šatre. Štimung su pravili „Momci Bukovice”, pevačica Jelena i bend „Kis”.

M. Mitrović