Park između Detelinare i Novog naselja još uvek samo ideja

to se nije desilo. Kako kažu u JKP „Gradsko zelenilo”, ideja da se podigne park površine oko deset hektara na pomenutom prostoru potekla je u tom preduzeću.

– Površina, koja je delimično u vlasništvu „Železnica Srbije”, predstavlja ruglo tog dela grada i naše mišljenje je da bi se podizanjem parka taj prostor na najbolji način oplemenio – kaže savetnik direktora JKP „Gradsko zelenilo” za medije Ivan Nožinić. – Preduslov za realizaciju projekta su izmene Urbanističkog plana, a zatim rešavanje imovinskopravnih pitanja sa „Železnicama Srbije”. Sve dok se to ne reši, „Gradsko zelenilo” ne može da krene u izgradnju parka, iako idejni projekat postoji.

Nova Detelinara je mesto na kojem je proteklih godina izgrađen veliki broj zgrada, a da se pri tom nije vodilo računa o zelenim površinama te je evidentiran njihov nedostatak. Da bi se povećale površine pod zelenilom, analizom slobodnih površina utvrđeno je da taj prostor ima potencijal da postane park. Ograničen je ulicama Radomira Raše Radujkova, Bulevarom Evrope, Ulicom Đorđa Nikšića Johana i novoplaniranom ulicom Milana Ješića Ibre.

Po rečima generalnog direktora „Železnica Srbije” diplomiranog ekonomiste Dušana Garibovića, druga etapa izgradnje novosadskog železničkog čvora dogovorno je utvrđena između Samoupravne interesne zajednice komunalnih delatnosti grada i Železničke transportne organizacije „Novi Sad”, kao i Samoupravne zajednice za železnički saobraćaj Vojvodine 1985. godine, kada je potpisan Samoupravni sporazum o obezbeđivanju novca za realizaciju preseljenja svih železničkih kapaciteta sa stare lokacije na Novom naselju na novu lokaciju u Industrijskoj zoni. Deo kapaciteta nove Ranžirane stanice izgrađen je i pušten u saobraćaj još 1992. godine, dok je zbog neizgrađenosti preostalih sadržaja, na staroj lokaciji na Novom naselju nastavljen rad u okviru Lokomotivskog depoa i Kolske radionice, što je uslovilo potrebu zadržavanja dela železničkih kapaciteta u urbanom delu grada.

Protokol o zajedničkim investicijama u Novom Sadu, po Garibovićevim rečima, zaključen je 2004. godine između Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije i gradonačelnika Novog Sada, a njime se predviđa inteziviranje radova na izmeštanju stare železničke ranžirane stanice na novu lokaciju u Industrijskoj zoni. Protokolom iz 2008. godine između JP „Zavod za izgradnju grada” i „Železnica Srbije”, čiji je predmet „Realizacija Samoupravnog sporazuma o obezbeđivanju sredstava radi zajedničkog učešća u finansiranju izgradnje druge etape Novosadskog železničkog čvora iz 1985. godine”, je deo zemljišta, u koji spada trasa Bulevara Evrope, uz nadoknadu, prenet u vlasništvo Grada. Preostale parcele, uključujući i lokacije koje bi predstavljale njegove granice, ostaju u vlasništvu „Železnica”, sve do trenutka dok Grad ne završi izgradnju i preda u posed „Železnicama” preostale kapacitete na lokaciji nove Ranžirane stanice Novi Sad. Na taj način biće omogućeno preseljenje preostalih železničkih sadržaja sa stare lokacije na novu.

Po Garibovićevim rečima, izgradnjom i predajom na upotrebu pomenutih kapaciteta, preostali deo zemljišnih parcela na lokaciji stare Teretne stanice bio bi prenet u vlasništvo Grada,posao je započet, ali verovatno zbog nedostatka novca u buyetu Grada nije još uvek nastavljen. Projektna vrednost radova procenjena je na oko 45 miliona evra.

Planska dokumentacija za taj deo grada predviđa da se na toj površini podigne nekoliko višespratnica, viših od deset spratova, pa je neophodno pokrenuti proceduru izmene plana, čime bi bilo omogućeno podizanje parka, ali iz JP „Urbanizam” nisu odgovorili na pitanje da li se na tom polju nešto uradilo.

I. Mikloši