Građane podelio i strah od straha

u 83-milionskoj naciji koja je, uprkos krvavim događima, ostala, ipak, smirena. U Nemačkoj, posle napada u Minhenu, Vircburgu i Anzbahu, nema panike i histerije i oko 63 odsto Nemaca, sudeći prema današnjoj anketi političkog nedeljnika “Špigl”, reklo je da se ne plaši da će lično biti žrtve terorizma.

Nemci i u ovoj situaciji pokazuju da nemaju “strah od straha”, analitičari postavljaju pitanje da li je nacija, možda, postala jača u ovom letu užasa, dok ankete potvrđuju da samo kod pripadnika i simpatizera jedne partije, strah raste. Reč je o pristalicama “Alternative za Nemačku” (AfD), desno i evroskeptički orijentisane stranke, koja na prošlim izborima “za dlaku” nije uspela da uđe u Bundestag, a kojoj sada, za savezne izbore na jesen sledeće godine, prognoziraju sigurni uspeh. Čak 57 odsto simpatizera te partije dobrostojećih muškaraca u skupim odelima reklo je da je, posle nedelje krvavih napada u Nemačkoj, kod njih strah povećan.



To pitanje straha od terorizma nije, međutim, ono glavno, koje je podelilo Nemce, već da li postoji povezanost između politike “otvorenih vrata” prema izbeglicama vlade kancelara Angele Merkel i najnovijih napada. Tanka većina, 49 odsto Nemaca, ne vidi da takva politika vlade u Berlinu i napadi stoje u bilo kakvoj vezi, a samo dva odsto manje, njih 47 odsto, misli da to ima veze jedno s drugim. I tu, opet, pristalice “AfD” prednjače i čak 88 odsto njih povlači povezanost vladine politike prema izbeglicama i najnovijih napada na nemačkom tlu.



Tek, Nemci su, posle ovih napada, sudeći prema anketi, ostali smireni, izgleda, kao i njihov kancelar Merkelova, koja je prekinula odmor i krajem sedmice se u Berlinu obratila medijima i naciji-veoma smireno, kao da analizira svaki drugi politički događaj. Njeno obraćanje je za mnoge bio čak iritirajuće smireno, ali i apsolutno pravilno onako, kako to i treba, kažu tvorci javnog mnjenja u zemlji, koja je centar moći i odlučivanja Evropske unije o njenom nastupu, sa koga je ona poslala, zapravo, dvostruki signal.



Država mora da učini sve što je moguće da se obezbedi sigurnost u zemlji, ali na takav način da se osnovne vrednosti nemačkog društva ne dovedu u pitanje, a u te vrednosti spada i pravo na azil i zbrinjavanje ratnih izbeglica - moglo bi se sažeti kao dvostruki signal Merkelove, upućen naciji u jeku leta, godišnjih odmora i sejanja straha islamista.



Kancelarkin nastup, koji je bio glavni unutrašnjo-politički događaj nedelje, nije međutim, naišao na podršku u njenoj “sestrinskoj” partiji, bavarskoj Hrišćansko-socijalnoj uniji i njeno “mi ćemo uspeti”, iziritiralo je, izgleda, bavarske konzervativce. Bavarski ministar finansija Markus Zeder oštro je kritikovao njene izjave povodom serije atentata u Bavarskoj i rekao da je nekontrolisano otvaranje granica (za izbeglice) bilo i ostaje istorijska greška.



U Nemačkoj ovo leto, izgleda, pomalo podseća na jesen 1977. godine u kojoj su, sada već zaboravljeni “rafovci” RAF (Rote Armee Fraktion) poznati i kao “Bader-Majnhof” grupa i njihova “gradska gerila” širili teror i strah i ubijali. “Rafovci” su, međutim, imali svoju mrežu, sistem rada, planove, zgodnu Ulrike Majnhof, novinarku, intelektualku i teroristu, a danas je, izgleda, sve potpuno drugačije i usamljeni pojedinci, srca, punih islamističkih fantazija, a glava u oblacima, van kontrole i sistema, sedeći negde u tami svojih soba iza kompjutera kuju planove, ubijaju i šire strah.



U svakom slučaju, ovo leto u Nemačkoj moglo bi biti varljivo. Umesto, kao nekada, tema o predebelim kućnim ljubimcima i kako ih zbrinuti za vreme dok se njihovi vlasnici brčkaju na obalama plavih mora, ili kako se ponašati u dugim kolonama na auto-putevima i koliko litara vode poneti za četvoročlanu porodicu, javnost u zenitu leta čekaju druge teme. A jedna od njih, na koje Nemci gledaju sa puno pažnje svakako su i tursko-turske podele unutar Nemačke kao i demonstracije u Kelnu pristalica i kritičara turskog predsednika Reyepa Tajipa Erdogana. I tu, kod Erdogana, koji je, izgleda, “tvrd orah” sa Bosfora i za Merkelovu i za EU, počinju i druge, za Nemce, takođe, važne teme – od (su) života sa Turcima u Nemačkoj, koji su najbrojniji stranci, preko integracije i položaja žena, do pitanja proširenja EU i odbrane evropskih granica.

Radmila Lalić

(autorka je spoljnopolitički komentator)