Od novca može biti značajnija podsticajna poreska politika

ide bez institucionalne podrške. A ona, upozoravaju iz malih i srednjih preduzeća koja svoju proizvodnju baziraju na vlastitoj pameti – (pre)često izostaje.

– Kada bi se danas u Srbiji na nekom konkursu za podsticajna sredstva pojavili sa svojim patentima Tesla i Pupin, ne bi za njih dobili ni dinara, izuzev ako ne bi formalno iza sebe imali neku naučnu instituciju – tvrdi u izjavi za “Dnevnik” Srećko Stefanović, vlasnik preduzeća “Hemi Eko” iz Beograda, koje dobar deo proizvodnje zasniva na spostvenim izumima. – Fakulteti, instituti, koji na papiru imaju određen broj doktora nauka, istraživača... i mogu da dođu do novca za projekte, a mi mali ne možemo. Još gora situacija je sa izuzetno talentovanim, čak genijalnim pojedincima – inovatorima, koji mogu samo da sanjaju finansijsku podršku za razvoj svojih ideja... 



Po Stefanovićevim rečima, izlaz bi bio u formiranju ozbiljnog, relevantnog, eminentnog stručnog tima, koji bi mogao da oceni suštinu ponuđenih projekata, nezavisno od “debljine elaborata” i toga da li dolazi iz naučne institucije ili od pojedinca, odnosno preduzeća...

– Zadatak tog tima bio bi da procene i ocene isplati li se da država uloži u predloženu inovaciju, izradu prototipa, proizvodnju... Ako njihov stručni stav bude da predloženi projekat nema potencijala, naravno da takav projekat ne treba da dobije pare.

Ali ako se vidi da određene ideje imaju smisla, da sutra mogu da donesu neku korist društvu, one bi trebalo da dobiju zeleno svetlo, odnosno konkretnu podršku u smislu da država ili direktno finansijski ili kroz određene podsticaje pomogne njihovu realizaciju, sve do plasmana na tržište... I nabavka nove opreme, odnosno izostanak pomoći države kada je u pitanju inoviranje tehnologije, predstavlja važan problem sa kojim se sreću domaći inovatori-preduzetnici...



– Pošto zahtevi u elektronskoj industriji postaju sve veći, jer tehnologija napreduje krupnim koracima, da bi se to pratilo neophodno je imati adekvatnu opremu. Na svetskom tržištu vlada jako velika konkurencija i da bismo imali uspeha moramo biti bolji od drugih. Ali njihova tehnologija je daleko iznad naše i u takvim uslovima teško je biti u trci – kaže nam Vladimir Radin, vlasnik „Baze M.S.” iz Petrovaradina, firme za izradu štampanih ploča prototipova ili malih serija koja nalazi se na tržištu više od 20 godina.

– Oprema je dostupna, može da se nabavi, ali je sve samo ne jeftina, i bilo bi veoma značajno ukoliko bi država mogla bar malo da pomogne, makar kroz poreske olakšice. Ovako, prinuđeni smo da se snalazimo kako bismo došli do koliko-toliko adekvatnih rešenja i nastavili sa radom. Ali, objektivno govoreći, samo nova, savremena tehnologija omogućava i brži razvoj i veći kvalitet...



Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović je saglasan sa ocenom da je nužna bolja komunikacija i više razumevanja svih aktera u procesu plasmana novih ideja na tržište, od pojedinaca-inovatora i akademske zajednice, preko poslovne zajednice do države... 

– Ne možemo očekivati da je inovator istovremeno i preduzetnik. Vrlo često nije – ukazuje Filipović. – Dakle, inovaciju bi u nekom trenutku trebalo da preuzme preduzetnik koji želi i ume da od toga napravi biznis, odnosno stvori profit i valorizuje je na tržištu. Međutim, i tom preduzetniku je potrebna podrška. Tim pre što se nemojmo zanositi da će svaku novost evropska konkurencija dočekati s dobrodošlicom.



Sve to ukupno iziskuje ozbiljnu bitku na tržištu, koju naši inovatori i preduzetnici, objektivno govoreći, teško mogu dobiti sami, lišeni institucionalne podrške. I tu je velika uloga Komore, pogotovo u smislu zalaganja pred državom za poresku politiku koja će biti podsticajna za inovacije, za primenu nauke u proizvodnji... Jednostavno -ponekad ne trebaju novi novci, već je dovoljno, i veoma podsticajno, samo osloboditi dodatnog poreskog tereta određene, za državu interesantne inovacije i programe...



Miroslav Stajić