U redu za „Galenikine“ pilule Brazilci, Indijci...

pristigle u zakonskom roku, koje sadrže podatke o ponuđaču za dokapitalizaciju „Galenike”, i oceniti i analizirati dostavljena dokumentacija. Ponude za strateško partnerstvo s „Galenikom”, po Ministarstvu privrede, biće rangirane tako da će prednost imati onaj ponuđač koji ponudi zaposlenje za najveći broj radnika u toj fabrici. Uzeće se u obzir i ponuđeni iznos dokapitalizacije te kompanije za 25 odsto kapitala i ponuđeni prihod Republike Srbije prilikom prodaje kapitala „Galenike” nakon isteka strateškog partnerstva. Konačnu rang-listu usvaja Vlada Srbije i proglašava najpovoljnijeg ponuđača, a pregovori s prvorangiranim traju duže od tri meseca.

Ponude za privatizaciju „Galenike” putem strateškog partnerstva dostavila su tri ponuđača: „Cadila Pharmaceuticals” Limited iz Indije, EMS SA iz Brazila i Konzorcijum „Frontier Pharma” Limiteda iz Velike Britanije i LLC NPA „Petrovadž Pharm” iz Rusije. Postupak privatizacije „Galenike” sprovodi se modelom strateškog partnerstva putem dokapitalizacije novčanim ulogom u minimalnom iznosu od sedam miliona dinara, čime strateški partner stiče 25 odsto akcijskog kapitala „Galenike”.

Dok traje strateško partnerstvo, koje ne može biti duže od pet godina, strateški partner treba da sprovede operativno i finansijsko restrukturiranje „Galenike”, čime će, kroz povećanje vrednosti te kompanije, biti stvorena dodata vrednost za Srbiju, koja ostaje većinski vlasnik. Tek po končanju strateškog partnerstva, a nakon uspešnog operativnog i finansijskog restrukturiranja „Galenike”, organizovaće se zajednička prodaja većinskog kapitala te farmaceutske kompanije, čime bi privatizacioni prihodi za Srbiju bili maksimizovani.

Strateški partner ima i obavezu da očuva kontinuitet delatnosti „Galenike”, dok su zainteresovani ponuđači u obavezi da na ime ozbiljnosti ponude uplate depozit ili predaju garanciju za ozbiljnost ponude u iznosu od 100.000 evra. Radnici „Galenike”, kojima već godinama nad glavom visi stečaj, veruju da bi ovoga puta mogli dobiti budućeg suvlasnika koji bi zanovio proizvodni program, investirao u novi pogon tečnih proizvoda, povećao proizvodnju, kao i naplatu na tržištu. Od njega očekuju i da ispoštuje kolektivni ugovor i zadrži postojeći broj zaposlenih.

LJ. M.

Od Panića do partijskog plena

Narednih dana trebali bi da bude doneta odluka za kompaniju iza koje je dve i po turbulentne decenije. Još 1991. godine 75 odsto kompanije kupio je američki biznismen srpskog porekla Milan Panić, i za to dao 270 miliona dinara. Kao „INC Jugoslavija Galenika” preživljava period pod sankcijama, ali je Privredni sud 1999. godine poništio odluku o privatizaciji, uz tvrdnju da Panić nije uložio obećani novac. Zbog toga je Panić uklonjen, a dugovi države „Galenici” obrisani. Onda je posle 5. oktobra Arbitražni sud u Parizu zauzeo stav da je „Galenika” u potpunom državnom vlasništvu, da bi odlukom suda naša država Paniću morala da vrati uoženih 50 miliona dolara i još 220 miliona vredne licence za lekove koje je doneo u „Galeniku”. Od 2004. godine do danas ta kompanija „delila” se po partijskom ključu pa je tako prvo bila u nadležnosti DSS-a, pa SPS-a, i za sve vreme je pravila velike gubitke.