Ankete: Građani bi Vučića za predsednika

zauzimanje startnih pozicija za tu izbornu utakmicu. Tek što je mandatar Aleksandar Vučić izjavio da ga predsednička funkcija ne interesuje, a s Andrićevog venca poručeno da Tomislav Nikolić trenutno o predsedničkim izborima i ne razmišlja, stigli su izveštaji s terena o raspoloženju građana Srbije. A oni kažu, kako prenosi direktor istraživanja javnog mnjenja u „Ipsos strateyik marketingu” Marko Uljarević, da bi oko dva miliona građana, odnosno oko 30 odsto birača, na predsedničkim izborima, da se održavaju sada, glasalo za lidera SNS-a Aleksandra Vučića.

Svi drugi kandidati daleko su niže u plasmanu od lidera naprednjaka, kaže to istraživanje. Tako bi tri do četiri odsto birača glasalo za drugoplasiranog – za predsednika SPS-a Ivicu Dačića, za predsednika SDPS-a Rasima Ljajića jedan do dva odsto birača, a po toliko i za opozicione lidere – predsednika DS-a Bojana Pajtića, predsednika SDS-a Borisa Tadića, lidera Pokreta „Dosta je bilo” Sašu Radulovića… Jedan do dva odsto birača dobio bi i aktuelni predsednik Tomislav Nikolić. Samim tim, istraživanja potvrđuju ono što je i sam mandatar nedavno naveo: ako bi izbori za predsednika Srbija bili raspisani sada, Aleksandar Vučić bi pobedio najverovatnije već u prvom izbornom krugu.

– Vučića, po rezultatima tog istraživanja, oko 30 odsto građana spontano navodi kao političara u koga imaju najviše poverenja, a po tom indikatoru njegov maksimalan rejting je išao preko dva miliona građana – rekao je Uljarević. – Kada je reč o poverenju u lidere stranaka, Vučić ima gotovo deset puta veći rejting od drugoplasiranog Dačića

Glasači će najkasnije u maju naredne godine 11. put birati prvog čoveka države, na petogodišnji mandat. Prvi put za predsednika Srbije glasalo se 1990. godine, kada je ta funkcija uvedena. Iako se naprednjaci ne izjašnjavaju da li žele ponovo Nikolića kao svog kandidata, već godinu traje dilema o tome da li je sadašnjem stanaru Andrićevog venca potreban još jedan mandat. Jer, stranka koja je u političkom uzletu teško da se sebi može dozvoliti „luksuz” poraza na predsedničkim izborima, gde samo jedan kandidat izlazi kao pobednik.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je još krajem aprila izjavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima sledeće godine jer će, kako je rekao, i dalje biti potreban premijeru.

– Mislim da Vučiću treba Nikolić – naglasio je on tada, i izrazio uverenje da će Vučić za tri ili četiri godine moći da vlada i bez njegove podrške.

Uz potpunu saglasnost svih prisutnih članova Centralne otaybinske uprave, radikali su već usvojili kandidaturu lidera stranke Vojislava Šešelja za čelnu funkciju u državi. Predsednik JS-a Dragan Marković Palma na proslavi godišnjice SPS-a pre nekoliko dana zahtevao je da se Dačić kandiduje za prvog čoveka Srbije. Nema sumnje da lider SDS-a Boris Tadić ima želju da se vrati na Andrićev venac. Ipak, u tome zasad ima podršku samo svoje partije, koja bi, bez LDP-a Čedomira Jovanovića i LSV-a Nenada Čanka, bila daleko ispod cenzusa. Kandidaturu je najavio i ministar Rasim Ljajić, kao i predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić i estradni menayer Saša Mirković, bivši naprednjak. Spekuliše se o tome da bi na predstojećim izborima mogao učestvovati i zaštitnik građana Saša Janković, ali je on odbio da komentariše takvu mogućnost. Sam Janković važi za nekog ko bi mogao privući i glasove pristalica opozicije.

Zbog takvog rasporeda političkih snaga, potpuno je izvesno da bez porške SNS-a na predsedničkim izborima, eventualna Nikolićeva kandidatura ne bi imala nikavog smisla. Verovatno su interna istraživanja koja naprednjaci redovno naručuju, bila i razlog za povremene „šumove” na realciji SNS – Andrićev venac jer se traži kandidatura koja sigurno donosi pobedu. U javnosti se, samim tim, u jednom trenutku pojavilo ime Zorane Mihajlović kao potencijalne kandidatkinje za predsednicu, a ostaje da se vidi da li se i od tog scenarija odustalo.

Po slovu zakona, za predsednika republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije takvu većinu, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. U drugi krug idu samo dva kandidata, a izabran je onaj koji je dobio najveći broj glasova.

S. Stanković

Predsednika koči Ustav?

Dva miliona glasova, koje istraživanja u startu daju Vučiću, nameću dilemu o tome kako naprednjaci da pronađu jakog kandidata, ako on ostane pri sadašnjem stavu da ne želi predsedničku funkciju? Već odranije se šuškalo o ideji da bi u slučaju Nikolićeve kandidature mnogo bolja opcija bila da se promeni Ustav i da se bira iz lagodnije pozicije u parlamentu. Međutim, nakon što su održani vanredni parlamentarni izbori, teško je zamislivo da bi se sada kretalo u taj posao, koji zahteva komplikovanu proceduru, počev od dvotrećinske većine u parlamentu pa do referendumskog izjašnjavanja građana. Sam Nikolić je ranije izjavljivao da je i njemu, iako je pobedio na neposrednim izborima, parlamentarni izbor šefa države bio primereniji predsedničkim ovlašćenjima.

Koliko je ko dobijao glasova

Predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić osvojio je na izobrima 2012. godine 1.552.063 glasova građana s pravom glasa, a kandidat Koalicije „Izbor za bolji život” Boris Tadić 1.481.952. U prvom krugu Tadić je osvojio 25,31 odsto, ili 989.454 glasa, a Tomislav Nikolić 25,05 odsto, odnosno 979.216 glasova. Na izborima 20. januara 2008. godine Nikolić i Tadić su takođe išli u drugi krug, samo što je tada pobedio Tadić. Naime, Nikolić, kao kandidat SRS-a, dobio je 1.646.172 glasa (39,99 odsto), a kandidat Demokratske stranke Tadić 1.457.030 glasova (35,39 procenata). U drugom krugu, Tadić je većinom glasova, s 2.304.467 prema 2.197.155, odnosno 50,5 odsto naspram 47,7 procenata pobedio Nikolića.

Najviše glasova osvojio je Slobodan Milošević na prvim predsedničkim izborima, kada je u prvom krugu pobedio 32 kandidata. Milošević je tada osvojio 3.285.799 glasova, odnosno 65,34 posto. Drugi je bio Vuk Drašković s 824.674 glasova (16,40 procenata).