Prosečna zarada mladih manja od 250 evra

„Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Srbije”, koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Istraživanje je predviđeno Nacionalnim programom dostojanstvenog rada od 2013–2017. godine i detaljno je sagledalo karakteristike populacije mladih od 15 do 29 godina, uslove rada za mlade u Srbiji, njihova očekivanja, radno vreme, zarade i ostale elemente rada.

Autorka izveštaja Dragana Marjanović navodi da 60 odsto mladih živi u urbanim sredinama, a 40 odsto u ruralnim, da je više mladih iz dobrostojećih porodica visoko obrazovano, kao i da su mladi obrazovaniji od roditelja. Stopa zadovoljstva svojim poslom je kod mladih prilično visoka – 81,2 odsto, dok bi ipak 51,6 odsto njih promenilo posao zbog stremljenja ka većoj zaradi. Ističe da 23,4 odsto mladih koji imaju posao želi da bolje upotrebi stečene kvalifikacije i veštine, a 10,5 odsto – da unaprede svoje uslove rada.



U izveštaju ona navodi da je prosečan prihod zaposlenih mladih ljudi u Srbiji 29.500 dinara, ili manje od 250 evra, što je značajno niže od prosečne zarade u Srbiji. Kada se mladi pitaju šta žele da rade, objasnila je Dragana Marjanović, veliki broj želi da bude profesionalac, dok u stvarnosti najveći broj mladih radi u uslugama i prodaji. Više od polovine mladih želi da radi u javnom sektoru. Čak 17,3 odsto mladih u stvarnosti nema pisani ugovor o radu, ali pristaju na to da i tako rade bilo kakav posao.



Iz izveštaja proizlazi da je stopa mladih koji nisu zaposleni, a nisu ni u procesu obrazovanja i obuke, čak 24,5 odsto, dok je sama stopa nezaposlenosti mladih čak 34,5 odsto. U isto vreme, stopa aktivnosti mladih je 46,1 odsto, a stopa zaposlenosti 30,2. Stope aktivnosti i zaposlenosti, navodi se u izveštaju, rastu s nivoom obazovanja pojedinaca. Mladi muškarci su češće zaposleni nego mlade žene. I u izveštaju je istaknuto da zabrinjava podatak da čak 28 odsto nezaposlenih mladih nije prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a više od polovine mladih posao traži duže od godinu. Većina trenutno neaktivnih mladih osoba je na školovanju.



Zabrinjavajući je i podatak iz izveštaja da čak 47,3 odsto mladih radi u neformalnoj ekonomiji, a država još uvek nije pronašla način da njihov rad prepozna, registruje i formalizuje da bi se plaćali porezi, a oni sami ubirali plodove svog rada.



LJ. Malešević

 

Mali procenat zaposlenih



Po rečima Sare Elder iz Programa zapošljavanja Međunarodne organizacije rada, veliki problem u Srbiji predstavlja i činjenica da mali procenat mladih – svega 30,2 odsto – radi, odnosno ima zaposlenje. U Evropi je, kako je istakla, taj procenat 46 odsto. Zbog toga Srbija mora raditi na otvaranju radnih mesta za mlade.

– Upozoravajuća je i činjenica da mladi u proseku gotovo pune dve godine čekaju prvi posao i bivaju demotivisani, a njihova znanja i kvalifikacije zastarevaju, umesto da doprinose razvoju – ukazala je Sara Elder.