Naši najpoznatiji proizvodi i nisu naši

studija Evropskog instituta za brendove „Vrednost brendova 2016”. To energetsko piće vredno je 15 milijardi evra i time je daleko ispred drugih brendova Austrije. Nakon „Red Bula” je plasiran „Svarovski”, s vrednošću brenda od 3,4 milijarde evra, dok je na trećoj poziciji „Novomatik” s vrednošću brenda od 2,9 milijarde evra.

Srbija, po oceni saradnika Instituta za tržišna istraživanja Saše Đogovića, nema svetski poznate brendove pa se zbog toga i ne može znati kolika bi vrednost najpoznatijeg srpskog brenda bila.

– Imamo mi svoje brendove, ali oni su više regionalni nego globalni – rekao je za „Dnevnik” Đogović. – Kod nas i u regionu sasvim sigurno ima srpskih brendova koji se izdvajaju, a dokaz za to je „Plazma”. Međutim, srpske brendove teško je naći van regiona i svakako se on ne mogu upoređivati s globalnima, koji su prisutni širom sveta.

Privredna komora Srbije već godinama organizuje akciju „Najbolje iz Srbije”, u okviru koje se biraju najbolje domaće robne marke. Upravo ti izbori pokazuju da ono čime se mi dičimo, jeste i nije naše. Naime, iako se predstavljaju srpskim imenima i važe za domaće proizvode, mnogi od najreklamiranijih proizvoda, kako u Srbiji, tako i regionu, to nisu.

Čuvene „Štarkove” proizvode „Čokoladnu bananicu”, čokoladu „Najlepše želje”, „Smoki”, „Pprima štapiće” kupio je hrvatski biznismen Emil Tedeski. Njegova je i popularna pašteta „Agreta”, kao i voda „Palanački kiseljak” i „Grand kafa”. Sladolede „Frikom” kupio je Ivica Todorić, vlasnik hrvatskog „Agrokora”. On je vlasnik i poznatog jestivog ulja „Dijamant”.

Kompanije „Imlek”, „Bambi” i „Knjaz Miloš“, s možda i najčuvenijim srspkim brendovima, lane su dobile nove vlasnike – investicioni fond „Mid Europa partners” iz Londona, zajedno s koinvestitorima.

„Mid Europa partners” je najveći investicioni fond u Centralnoj i Istočnoj Evropi, s velikim iskustvom u razvoju poslovanja kompanija u koje investira i predstavljaće, zajedno s koinvestorima, značajnu podršku za dalji razvoj „Imleka”, „Bambija” i „Knjaza Miloša”. U svom investicionom timu za u transakciju, „Mid Europa partners” je okupila i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), kao i  Andreja Jovanovića u svojstvu investitora i lokalnog partnera.

Brokerski stručnjak Nenad Gujaničić objašnjava za „Dnevnik” da je teško reći kolika je vrednost srpskog brenda jer je preduslov za takvu ocenu to da su najveće kompanije koje ga proizvode – na berzi, a to ovde nije slučaj.

– Kompanije koje imaju najveće svetske brendove nalaze se na berzama i imaju sopstvenu tržišnu vrednost svog najpoznatijeg i najprodavanijeg proizvoda – kaže Gujaničić. – To je dobra polazna ocena za procenu koliko košta svaki brend pojedinačno. Ovako, možemo samo nagađati jer kompanije o kojima bismo mogli govoriti da imaju srpske brendove nisu na berzi. Svaka kompanija ima nekakvu vrednost pa ukoliko se ona kotira na berzi, ona ima tržišnu vrednost, koja je najbolja mera vrednosti. Osim što kompanija ima ljudstvo, kapital, mašine koje vrede, ona ima i te nematerijalne vrednosti kao što su brendovi. Teško je dati odogovor na pitanje, recimo, koliko vredi brend MTS domaćeg „Telekoma”. Jeste MTS brend, ali da je ta kompanija na berzi, mogli bismo procenjivati ukupnu njenu vrednost i reći da je deo te vrednosti i brend MTS.

U Zavodu za intelektualnu svojinu objašnjavaju da nijedna institucija ne registruje brendove jer je to više marketinški termin, ali proizvodi sa zaštićenim oznakama porekla svakako bi u to spadali. To bi pak značilo da su srpski brednovi i fruškogorski „bremet”, slatko vino koje se pilo na dvoru Marije Terezije, leksovački ajvar i homoljski med jer oni jesu domaći proizvodi sa zaštićenim poreklom. Osim njih, na nacionalnom nivou, u Zavodu za intelektualnu svojinu, kao proizvodi sa zaštićenim poreklom su užička pršuta i slanina, sremski kulen, kobasica i salama, požarevačka salama, rtanjski čaj, homoljski sirevi, banatski rizling, jagodinska ružica, kosovsko vino, kladovski kavijar, pirotski ćilim, nekoliko mineralnih voda, futoški kupus, ariljska malina, valjevski duvan-čvarci...

LJ. Malešević

Regionalna mera

Stručnjaci su uvereni u to da nema međunarodno poznatih brendova bez dobrog marketinga, ali da njega nema bez velikog marketinškog buyeta kompanije. Pošto kompanije u Sribije ne izdvajaju velike sume novca za marketing u drugim državama, osim u regionu, srpski brendovi mogu se meriti samo regionalno. Po rezultatima istraživanja koje je nedavno sprovela agencija „Valikon”, „Milka” i „Koka-kola” su vodeći globalni brendovi u svim zemljama u regionu, a na rang-listi su se među prvih deset našla i dva srpska brenda – „Smoki” i „Jafa”. Istraživanje je pokazalo da su slovenački brednovi na lokalnom tržištu jaki u kategoriji sokova, hrvatski u kategoriji vode, a srpski u kategoriji slatkiša.