Sud u Strazburu: Porodici poginulog Novosađanina 15.000 evra

zbog nesprovođenja efikasne istrage o eksploziji u fabrici „Grmeč” u Zemunu 23. juna 1995. godine, saopštio je sud u Strazburu.

Srbija je prekršila član 2 Evropske konvecije o ljudskim pravima jer nije rasvetlila okolnosti pogibije radnika Vojislava Mučibabića u eksploziji koja se, kako se navodi u presudi, dogodila prilikom tajne proizvodnje kompozitnog raketnog goriva.

Mihajlo Mučibabić iz Novog Sada tužio je Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava zbog neadekvatne istrage o smrti svog sina u eksploziji izazvanoj tajnom proizvodnjom raketnog goriva. Pozivajući se na član 2 (pravo na život), Mučibabić je optužio vlasti u Beogradu da su propustile da sprovedu brzu i efikasnu istragu o smrti njegovog sina, u pokušaju da prikriju učešće države u tajnim aktivnostima.

Snažna eksplozija u fabrici „Grmeč”, koja je, po nalogu srpske obaveštajne službe proizvodila raketno gorivo, dogodila se 23. juna 1995. godine. U nesreći je poginulo 11 radnika, među kojima i Mučibabić, a 11 zaposlenih je teško povređeno, navodi se u saopštenju suda.

Kriminalistička policija odmah je izašla na lice mesta, a sutradan je osnovana komisija, sastavljena od službenika Instituta za bezbednost i suvlasnika kompanija uključenih u proizvodnju da bi se ispitao uzrok eksplozije. Komisija je u izveštaju, objavljenom osam meseci kasnije, zaključila da je eksploziju izazvala toplota tokom proizvodnje kompozitnog raketnog goriva, posle čega je pokrenuta preliminarna istraga protiv N. N. lica iz fabrike „Grmeč”.

Istražni sudija je saslušao svedoke eksplozije, porodice žrtava i bezbednosne rukovodioce u periodu između 1999. i 2000. godine. Ipak, Tužilaštvo je u junu 2000. godine odlučilo da ne pokreće dalju istragu, pozivajući se na dokaze koji su tajna, a u nedostatku bilo kakvih utvrđenih krivičnih dela.

Ubrzo nakon te odluke, Mihajlo Mučibabić je zatražio da se otvori istraga o kršenju sigurnosnih propisa. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, ali pošto je utvrđeno da se kompozitno raketno gorivo proizvodilo na zahtev srpske obaveštajne službe, istraga je zatvorena 2003. godine.

Mučibabić je potom tužio četvoricu visokih funkcionera dveju kompanija koje su učestvovale u proizvodnji raketnog goriva zbog toga što nisu preuzeli neophodne bezbednosne mere. Apelacioni sud je 2013. godine, posle dugog postupka, pravosnažno oslobodio rukovodioce fabrike zbog nedostatka dokaza.

Prvo je optuženo pet osoba – tadašnji direktor „Grmeča” Rajko Unčanin, bivši pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Radosav Lukić, bivši tehnički direktor „Grmeča” Slobodan Komatina, Vladica Božić i Radislav Čobanin iz preduzeća „JPL sistems”. Tadašnje Okružno javno tužilaštvo odustalo je od gonjenja pa se okrivljenima sudilo po privatnoj tužbi porodica nastradalih.

U optužnici se navodi da je u maju 1995. DB, preko Radosava Lukića, u „Grmeču” organizovao proizvodnju kompozitnog raketnog goriva, za koje „Grmeč”, kao civilna fabrika, nije bio ni tehnički ni tehnološki sposoban, niti su radnici znali kakvu materiju imaju u pogonu. Po podacima američke obaveštajne službe CIA, objavljenim u „Vašington tajmsu” 12. novembra 1996, srpska firma „JPL sistem” potpisala je 30 miliona dolara vredan ugovor s libijskim zvaničnicima za tehničku podršku u razvoju raketnog programa.

S. H. D.