Bler: Kajem se zbog Iraka, terorizam nije krenuo zbog toga

 istovremeno branio svoju odluku da Veliku Britaniju uključi u invaziju na Irak 2003. koju su predvodile SAD, navodeći da današnji terorizam nije pokrenut zbog toga.

Rojters navodi da je Bler ovako odgovorio na žestoke kritike na njegov račun koje su se pojavile nakon izveštaja o tom ratu koji je pripreman sedam godina, a koji je objavljen danas.

"Obaveštajne procene obavljene u to vreme o tom da treba ići u rat ispostavile su se kao pogrešne. Ono što je usledilo ispostavilo se kao nešto što je još više neprijateljski nastrojeno, što se vremenski mnogo produžilo i što je ispalo krvavije nego što smo mi ikada mogli da zamislimo", kazao je Bler novinarima.

On je naveo da zbog svega ovoga izražava "više tuge, kajanja i izvinjenja nego što ćete ikada znati".

Bler je rekao da prihvata punu odgovornost za odluku o odlasku u rat, ali je odbacio argument da je današnji terorizam pokrenut invazijom na Irak.

On je takođe naveo da je "svet bolje mesto bez iračkog diktatora Sadama Huseina, koji je skinut sa vlasti u invaziji".

Pravni osnov za rat u Iraku "daleko od zadovoljavajućeg"

Britanija je ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje", izjavio je danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Džonom Čilkotom.

"Izveštaj ne navodi mišljenje o tome da li je vojna intervencija bila legalna ili ne", rekao je, međutim, Čilkot novinarima i rođacima nekih od britanskih vojnika poginulih u Iraku, preneo Rojters.

"Ipak, zaključili smo da su okolnosti, pod kojima je doneta odluka da ima pravnog osnova za vojnu akciju, bile daleko od zadovoljavajućih", rekao je Čilkot.

Obaveštajni podaci o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje irački vođa Sadam Husein, a koje je Bler upotrebio da bi opravdao priključenje američkoj invaziji u Iraku, bili su loši, ali niko nije predstavio podatke koji bi dokazali suprotno, istakao je Čilkot.

Komisija je zaključila da je Britanija ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve mirne opcije", izjavio je danas Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

"Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija", istakao je Čilkot.

On je naveo da je vlada tadašnjeg premijera Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže Sadam Husein sa "sigurnošću koja nije bila opravdana", kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Čilkot je naveo i da u martu 2003. nije bilo neposredne pretnje od Sadama Huseina i da je haos u Iraku i regionu koji su usledili posle invazije trebalo da budu predviđene.

On je istakao da je britanski zvaničnici trebalo da znaju rizike od unutrašnjih podela u Iraku, opasnosti od povećane aktivnosti Al Kaide i mogućnosti da dođe do opšte nestabilnosti u zemlji.

Bler je 2002, godinu dana pre invazije američkih snaga na Irak, obećao tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu mlađem da će biti na njegovoj strani po pitanju Iraka "šta god da se desi", navodi se u Čilkotovoj izveštaju.

"Bler je 28. jula 2002. u pismu Bušu uverio predsednika SAD da će biti uz njega 'šta god da se desi", naveo je Čilkot na predstavljanju izveštaja.On je istakao i da je intervencija Britanije u Iraku, koja je trajala između 2003. i 2009. bila "daleko od uspešne".

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Čilkot  je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog "Rata i mira", o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što je svrgnut sa vlasti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju samozvane Islamske države, prenela je agencija AP.

Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

U toku Čilkotove istrage je između 2009. i 2011. održano više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.

Bler: Postupao sam u najboljem interesu Britanije

Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je danas, nakon što je komisija na čelu sa Džonom Čilkotom objavila veoma kritičan izveštaj o odluci Britanije da uđe u rat u Iraku, da je on u tom slučaju "delovao u najboljem interesu Britanije".

"Izveštaj bi trebalo da okonča sve dosadašnje optužbe o lošim namerama, lažima i pravarama", navodi se u saopštenju koje je objavila Blerova kancelarija, prenela je agencija AfP.

"Bilo da se ljudi slažu, ili ne sa mojom odlukom da pokrenem vojnu akciju protiv Sadama Huseina, ja sam je doneo sa dobrim namerama i, kako sam verovao, u najboljem interesu zemlje", istakao je bivši premijer Velike Britanije.

On je dodao da Čilkotov izveštaj sadrži realnu i materijalnu kritiku pripreme i planiranja intervencije u Iraku.

"Ja ću na to detaljno odgovoriti popodne. Preuzeću punu odgovornost za svaku moguću počinjenu grešku, bez izuzetka ili opravdanja", naveo je Bler.

Britanija je ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje", izjavio je ranije danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Čilkotom.

Obaveštajni podaci o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje irački vođa Sadam Husein, a koje je Bler upotrebio da bi opravdao priključenje američkoj invaziji u Iraku, bili su loši, ali niko nije predstavio podatke koji bi dokazali suprotno, istakao je Čilkot.

Komisija je zaključila da je Britanija ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve mirne opcije", izjavio je danas Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

"Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija", istakao je Čilkot.

On je naveo da je vlada tadašnjeg premijera Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže Sadam Husein sa "sigurnošću koja nije bila opravdana", kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Bler pisao Bušu pred napad na Irak: Uz tebe sam šta god bilo

Nekadašnji britanski premijer Toni Bler je osam meseci uoči izbijanja rata u Iraku 2003. godine, napisao u poruci tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu Mlađem da će ga podržati "šta god bilo".

Rojters prenosi da je Bler u toj poruci ipak izneo značajne rezerve u vezi sa mogućom vojnom operacijom.

Sadržaj poruke od 28. jula 2002, koja je prvobitno bila zavedena pod oznakom "Tajno-privatno", otkriven je danas u nalazima britanske istrage o ratu u Iraku koja je trajala sedam godina.

"Biću uz tebe šta god bilo", glasi prva rečenica poruke koju ju Bler uputio Bušu.

Istraga je u izveštaju navela da je neimenovani Blerov visoko pozicionirani savetnik izjavio da je zajedno sa drugim savetnikom pokušao da ubedi tadašnjeg premijera da izbaci ovu rečenicu iz poruke, ali da je Bler ignorisao njihove preporuke.

Korbin: Invazija na Irak je bio akt vojne agresije

Velikoj Britaniji je potreban otvorenija i nezavisnija veza sa SAD, kako bi se izbeglo ponavljenje invazije na Irak sprovedene 2003. godine, što je predstavljalo "akt vojne agresije", izjavio je danas lider britanske opozicione Laburističke partije, Džeremi Korbin.

Korbin, veteran antiratnih kampanja, obratio se članovima parlamenta u debati o pridruživanju Velike Britanije invaziji na Irak, a povodom izveštaja penzionisanog britanskog zvaničnika Džona Čilkota o greškama vlade bivšeg premijera Tonija Blera uoči rata u Iraku 2003. godine.

"Rat nikako nije bio poslednja opcija kako to predstavlja ser Džon Čilkot. Ovo je čin nelegalne vojne agresije pokrenut pod lažnim izgovorima, sa čim se slaže većina medunarodnih pravnika", naglasio je Korbin.

Britanski premijer u ostavci, Dejvid Kameron, izjavio je danas povodom objavljivanja kritičkog izveštaja o događajima koji su doveli do invazije na Irak, predvođene SAD, da su "odnosi Velike Britanije i SAD od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost", prenosi Rojters.

"Ne verujem da je Amerika uvek i u svemu u pravu, ali verujem da je partnerstvo SAD i Velike Britanije od vitalnog značaja za našu nacionalnu bezbednost", rekao je Kameron.

Britanija je ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje", izjavio je danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Džonom Čilkotom.

Bler: Postupao sam u najboljem interesu Britanije



Bivši britanski premijer izjavio je, nakon što je komisija na čelu sa Džonom Čilkotom objavila veoma kritičan izveštaj o odluci Britanije da uđe u rat u Iraku, da je on u tom slučaju "delovao u najboljem interesu Britanije". "Izveštaj bi trebalo da okonča sve dosadašnje optužbe o lošim namerama, lažima i pravarama", navodi se u saopštenju koje je objavila Blerova kancelarija, prenela je agencija AfP.



"Bilo da se ljudi slažu, ili ne sa mojom odlukom da pokrenem vojnu akciju protiv Sadama Huseina, ja sam je doneo sa dobrim namerama i, kako sam verovao, u najboljem interesu zemlje", istakao je bivši premijer Velike Britanije. On je dodao da Čilkotov izveštaj sadrži realnu i materijalnu kritiku pripreme i planiranja intervencije u Iraku. "Ja ću na to detaljno odgovoriti popodne. Preuzeću punu odgovornost za svaku moguću počinjenu grešku, bez izuzetka ili opravdanja", naveo je Bler.

(Tanjug)