Nagodba je uvek bolja od parnice
Građani u Srbiji u poslednje vreme sve više žele da svoje radne sporove, među kojima su i oni koji se tiču mobinga, odnosno
zlostavljanja na radu, reše mirnim putem, a ne pred sudom.
Po podacima Republičke agencija za mirno rešavanje radnih sporova, samo u toku prvih šest meseci ove godine broj pokrenutih postupaka za mirno rešavanje radnih sporova koji se vode pred arbitrima Agencije, više je nego dupliran u odnosu na ukupan broj u 2015. godini.
U 2015. godini pred Agencijom pokrenuta su 284 individualna radna spora, a u 2016. godini 625, od kojih je već rešeno 176, a 115 predloga za pokretanje postupka je odbačeno zbog stvarne nenadležnosti.
Svoj spor pred Agenciju mogu izneti svi zaposleni i poslodavci, bilo iz javnog sektora, bilo iz privatnog, a trajanje postupka je Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova oročeno na mesec dana.
Postupak je besplatan za stranke, odnosno pada na teret države, pa i nije čudo što se broj zainteresovanih povećava.
Kada su u pitanju postupci za mobing, građani su u toku prošle godine pokrenuli ukupno 73 postupka pred Agencijom, a za prvih šest meseci 2016. godine 40.
To je jedan od veoma čestih razloga za pokretanje spora pred Agencijom, koja je zbog toga u aprilu ove godine uvela besplatnu telefonsku uslugu – SOS mobing, radi bolje informisanosti zaposlenih o tome šta je mobing i koja su njihova prava i mogućnosti zaštite. Za prva tri meseca na tom broju bilo je ukupno 954 poziva.
Usluga funkcioniše tako što građani s fiksnog telefona pozivom besplatanog broja 0800/300-601 i biranjem opcija od 1 do 5 dobijaju bliže informacije o tome šta je mobing, koje radnje podrazumeva i koji modeli zaštite postoje u pravnom sistemu Srbije, među kojima je i sudska zaštita.
S druge strane, po podacima Višeg suda u Beogradu, u 2015. godini pokrenuto je 162 postupka za mobing, od kojih je rešeno 54, a u 2016. godini od 70 pokrenutih postupaka rešeno je sedam. Ostali postupci su u toku.
Među rešenim predmetima za sada nema usvojenih tužbi za mobing, već su postupci okončani na drugi način, bilo tako što su tužbe odbijene, odbačene, bilo tako što su podnosioci odlučili da ih povuku ili se sud oglasio nenadležnim i slično.
D. U.
O državnom trošku
Drektor Agencije Mile Radivojević smatra da institut mirnog rešavanja radnih sporova postaje sve afirmisaniji, kao i da građani, sudeći po broju predmeta, prepoznaju njegove prednosti.
On je istakao da će Agencija i u narednom periodu nastaviti kampanju promovisanja prednosti tog insituta i informisanja svih zaposlenih i poslodavaca, ističući da prednosti tog vida rešavanja spornog radnog pitanja jesu brz, stručan i besplatan postupak. Naime, po Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, postupak treba da se okonča u roku od 30 dana, tako što arbitar s liste arbitara i miritelja Agencije donosi rešenje, mahom prihvatljivo za obe strane u sporu.
Troškovi samog postupka padaju na teret države, a Vlada Srbije je pre godinu dala preporuku svim korisnicima javnih sredstava da radne sporove rešavaju pred Agencijom, a radi uštede nepotrebnih troškova u sudskim postupcima.