Novosadska hronologija

Povod je skori izlazak iz štampe hronologije Vladimira Vrgovića „Novi Sad 1970–1990”, subjektivne istorije grada koja se umnogome naslanja i na pisanje „Dnevnika” iz tih godina, a donosi priče o interesantnim ličnostima, događajima, urbanističkom razvoju, raznim pojavama, preduzećima, toponimima...

U nedeljnom broju objavljivaćemo delove hronologije, a svakog radnog dana će najbrži čitalac, koji se javi na telefon knjižare „Most” (Zmaj Jovina 22, 021/529-899) između 13 i 13.15 časova i potom dođe s aktuelnim primerkom „Dnevnika”, na poklon dobiti knjigu Nebojše Tatomira „Anđelov dodir”.

Bilo je to u našoj varoši... 1956. godine

Krajem decembra „Dnevnik” se osvrće na prestanak rada Zabavnog parka na Tvrđavi. Pre samo dve godine bilo je 100.000 posetilaca, prošle – oko 90.000, a ove ne radi zbog početka rada Poljoprivrednog fakulteta. Osim što su novosadska deca uskraćena za zabavu, prestanak rada Zabavnog parka zbog velikog ulaganja predstavlja veliku materijalnu štetu gradu.

Početkom decembra Ugostiteljska komora Srbije kategorisala je novosadske hotele. U Novom Sadu nema hotela A kategorije, a B su „Putnik” i hotel na Iriškom vencu. Hotel „Park” (Jodna banja) je C kategorije.

Krajem novembra počeli su radovi na izgradnji parka oko zgrade Skupštine Vojvodine i Ogledne škole (nešto kasnije OŠ „Žarko Zrenjanin”).

Početkom novembra u centru grada, usred dana, stvorila se velika gužva, koju je izazvala pojava nove italijanske „vespe” kojom se dičio jedan sugrađanin.

2. novembra osnovana je Kulturno-prosvetna zajednica Novog Sada. Nalazi se u Katoličkoj porti 2. KPZ organizuje festivale, koncerte ozbiljne muzike, simpozijume i prezentacije najznačajnijih domaćih i stranih književnika i druge manifestacije.

27. oktobra ponovo radi bioskop „Zvezda”. Sinemaskop-projektor se očekuje za nekolikomeseci, zasad postoji samo vajd-skrin platno, kao i u „Jadranu”.

Od 8. do 15. oktobra u Radničkom domu je revija dečjih filmova, prikazuju se od 8, 11, 14, 17 i 20 časova.

Početkom septembra „Dnevnik” pravi tragični letnji saldo na Bećar-štrandu. Udavilo se desetoro Novosađana. Bager je napravio velike „bunare”, obala je neravna i veoma opasna za kupače.

13. avgusta počinje adaptacija bioskopa „Zvezda”.

Ovog jula odmakla je izgradnja Instituta za tuberkulozu u Sremskoj Kamenici. Zgrada je duža od Izvršnog veća APV.

6. juna Novim Sadom su celog dana ođekivale eksplozije, koje su mnoge građane uplašile. Brzo se, međutim, pročulo da je na Petrovaradinskoj tvrđavi počelo je snimanje filma „Mihajlo Strogov”, prema romanu „Carev glasnik” Žila Verna, u jugoslovensko-francuskoj koprodukciji.

Početkom juna, posle sedam meseci pauze, nastavlja se izgradnja nove fabrike „Jugoalat”.

22. maja u 25. godini umire Ljubiša Ilijć Sova, vrsni karikaturista „Dnevnika”, student biologije. Otac mu je poznati novosadski advokat dr Raduško Ilijć.

23. aprila počela je nastava u tek završenoj zgradi Ogledne osnovne škole „Đorđe Natošević” u Maksima Gorkog 54. Dok se nova zgrada dovršava, nastava se održava i u školi u Platonovoj ulici.

15. aprila igrana je prva predstava na Sterijinom pozorju. Van konkurencije, kao domaćin, Srpsko narodno pozorište izvelo je „Rodoljupce”.

29. marta Gradski narodni odbor menja Urbanistički plan, te odlučuje da se univerzitetsko naselje, koje je prvobitno trebalo da bude na Trandžamentu, premesti na levu obalu Dunava, gde je i podignuto.

26. marta „Dnevnik” piše o dotrajalosti i visokim troškovima održavanja novosadskih tramvaja, a naslov je: „Krparenje se ne isplati”. Sporost tramvaja je poseban problem.

Početkom februara novosadski hoteli „Putnik” i „Park” u postupku kategorizacije predloženi su da budu hoteli B kategorije, a „Vojvodina” je za sada izuzeta od kategorisanja. Nekadašnjoj „Kraljici Jelisaveti”, pa od 1923. „Kraljici Mariji”, potrebno je ozbiljno renoviranje.

8. januara 1956. Srpsko narodno pozorište osniva, prvu u Jugoslaviji, takozvanu Malu scenu.

Početkom januara mladi saradnik „Nedeljnog Dnevnika”, nedeljnika koji izlazi sredom kada nema dnevnog „Dnevnika”, Borivoj Bora Mirosavljević (rođen 1937), piše o novosadskim kino-operaterima i isecanju sličica, pa i dužih delova traka iz filmova. Delići filmova služe im kao futrole za lične karte, deca se igraju sličicama i kod kuće se prikazuju slepljeni parčići na malim kućnim projektorima.

S. Savić