Težak put naših biznismena do stranih banaka
Do sada smo u medijima uglavnom imali informacije o tome da strane banke preuzimaju naše. Srpski biznismeni, kao investitori,
ni za naš a ni strani bankarski sistem nisu bili zainteresovani dosta dugo. U poslednje vreme to se menja. Grupa naših biznismena preuzela je od grupe Kreditne banke Maribor onu koja je poslovala kod nas. Poslovni čovek Miodrag Kostić krenuo je dalje. Prvo je kupio domaću AIK bankau, a ove sedmice dobio je dozvolu za preuzimanje Gorenjske banke u Sloveniji. Na to su čekali još od januara kada su prvo postali vlasnici 14 odsto akcija te kuće. Najave govore da će AIK banka verovatno preuzeti polovinu Gorenjske kuće. Koliko će Banka u kojoj će srpski kapital imati dominantan udeo uticati na promenu u tržišnim udelima u Sloveniji tek će se videti. Ali u Srbiji su banke osnovane stranim kapitalom apsolutno dominantne i pokrivaju 80 odsto tržišta. Od 30 koliko ovde posluje samo je sedam sa većinskim domaćim kapitalom. Hoće li se to ubuduće menjati u korist naših biznismena ili će stranci možda povećati vođstvo ?
O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
-Poslovni ljudi plasiraju sredstva tamo gde mogu da zarade. Da li je to bankarski sektro u Srbiji ili u okruženju zavisiće od njihove procene. Kapital ide tamo gde vidi šansu za zaradu.
O tome da li će u Srbiju doći neka od stranih banka Kovačević kaže da to ne očekuje bar ne skoro. Tek kada u Srbiji dođe do znatnijeg privrednog rasta možemo očekivati da se pojave banke koje bi bile zainteresovane za ulazak na srpsko tržište. Tada će i domaći biznismeni imati više interesovanja za ulazak u finansijske kuće.
Kupca, za sada nema, ali zato prdavaca ima. Ruska VTB banka koja je na naše tržište ušla kada je kupila Moskovsku banku koja je već radila u Srbiji najavila je povlačenje. Nisu zadovoljni rezultatima poslovanja jer su iz godine u godinu u minusu. Ukoliko se to ne izmeni spremni su da se povuku sa ovog tržišta.
Domaće banke imaju tek petinu tržišta. Uskoro bi i taj deo mogao da se smanji. Država koja je većinski vlasnik u Komercijalnoj banci najavila je njenu privatizaciju. Novog vlasnka ova kuća bi mogla da dobije nardne godine. Naravno ukoliko se pojavi odgovarajući kupac koji smatra da i banka i naše tržište obećava.
Ko su sem Komercijalne druge banke sa domaćim kapitalom koje ovde rade. Od značajnijih tu je Poštanska štedionica. Ostale su male. Pomenuta Kreidtna banka Maribor će verovatno menjati ime a na tržištu tek treba da izađe sa poslovnom poltikom. JUMBES banka bi navodno trebala da nađe novog vlasnika. Jugobanka iz Kosovske Mitrovice ovde je malo ili nimalo prisutna. Srpska banka se povukla iz poslova sa stanovništvom
O tome koliko su banke u domaćem vlasništvu slabašne stiče se utisak kada se pogledaju dobiti odnosno zarade za prošlu godinu. Prva na lisit je Banka Inteza sa 8,58 milijardi dinara, sledi Unikredit sa 6,36 miliajardi pa Rajfajzen sa 4,34 milijarde dinara. Tek na četvrtom mestu je AIK banka sa prošlogodišnjim dobitkom od 3,41 milijardu dinara.
Među prvih deset su još Srpska banka i Poštanska štedionica sa 464,60 miliona i 393,32 miliona koje dele dva poslednja mesta u top deset.
D. Vujošević
Dobro išlo upropašćavanje
Na tržištu Srbije bilo je do pre samo koju godinu više banaka u domaćem državnom vlasništvu. Ali, loš rad menaymenta doveo je do gašenja. Setimo se samo Agrobanke, Privredne banke Beograd pa Razvojne banke Vojvodine. Njihovo gašenje koštalo je poreske obveznike i Srbiji bliuz 800 miliona evra. U bankama osnovanim stranim kapitalom probleme rešavaju sami vlasnici. Ako i bude problema sa nekom od njih, to će nas neuporedivo manje koštati.