Svaki drugi dan neko nestane, većina se vrati

Nikola je oko 19.30 sati rekao roditeljima da ide u teretanu, ali otac ga je video u autobusu za Novi Sad. Kada ga je pozvao, Nikola mu je rekao da ide kod druga. Tamo, međutim, nije došao, a oko deset uveče mu se gasi telefon i gubi svaki trag. Nikolin otac Siniša juče se javio našoj redakciji i kazao da je u agoniji osam dana pa nas je zamolio da apelujemo na građanie koji išta znaju o njegovim sinu da se jave. On napominje da dečak nije problematičan.

Nikola je visok oko 185 centimetara, na sebi je imao žutu majicu, braon duks na raskopčavanje, crni donji deo trenerke, duboke crno-plave “adidas” patike. Ukoliko ga neko vidi, roditelji i policija apeluju da o tome odmah obavesti najbližu policijsku stanicu ili da pozove njegovog oca na broj 063/ 820 38 40.

Kako je “Dnevnik” već pisao, prijave o nestalim osobama koje podnose roditelji, supružnici ili rodbina, primaju se u novosadskoj Policijskoj upravi, u proseku posmatrajući, gotovo svaki drugi dan. Ipak, bar četiri petine lica za kojima se traga sama se pojavi, odnosno vrati.

Operativci odmah raspisuju objavu za nestalim licima, u koju unose kompletne generalije uz karakteristike kao što su visina, razvijenost tela, oblik lica, boja kose i očiju, govor, osobene oznake (ožiljci, tetovaže, mladeži) i bilo šta što može ukazati na karakteristična obeležja. U prijavi se navode i razlozi zbog kojih je lice moglo da otići od kuće ili nestati. Preko sistema veze automatski se obavešatavaju kolege na terenu o tome ko je nestao, uz opis karakteristika te osobe.

Uglavnom, u gotovo 90 procenata, radi se o maloletnicima, koji neretko nestaju usled poremećenih odnosa u porodici. Većinom, u takvim slučajevima se ispostavi da su nestali u kritičnom periodu zapravo bili kod druga, drugarice, devojke ili momka.

Jedna sedamnestogodišnjakinja iz sasvim normalne porodice, malo, malo pa ode. Roditelji joj ne prihvataju momka. Dešava se ponekad da se otkrije i nasilje nad decom, ali ne u velikom broju. Najčešće nestaju devojčice ili maloletnici koji izbegavaju školu, imaju neuzvraćene ljubavi ili kad im roditelji brane neki vezu.

Ponekad nestaju starija, senilna lica, koja kad izađu iz stana, zaborave adresu na koju treba da se vrate ili se radi o samoubistvima zbog nemaštine ili bolesti. Osobe koja se odluče da sebi prekrate život uglavnom ostave oproštajna pisma u kojima se izvinjavaju za svoj postupak i obrazlažu ga.

Neke osoba nestaju i zbog finansijskih problema. Dešava se da ostave oproštajna pisma, a potom izvrše samoubistvo, neretko skokom u Dunav, pa kasnije budu pronađena u toj reci. Bez obizira na to da li je ostavljen nagoveštaj na taj čin, policija proverava sve okolnosti događaja. Porodica gotovo uvek ima neke sumnje u auteničnost poruke ili smatra da je pokojnik nateran da tako nešto napiše. Bilo je nekoliko takvih slučajeva i ove godine, ali je uvek u tim prilikama utvrđeno da se zaista radi o suicidu, jer, na kraju se u Institutu za sudsku medicinu obavi obdukcija koja potvrđuje uzrok smrti, pa se i na taj način otklanja sumnja. U nekoliko slučajeva godišnje epilog traganja je pronalazak leša, često u vodi, ali prošle godine nijedan smrtni ishod nema veze s krivičnim delom ili nasiljem, odnosno istraga je utvrdila da se radi o samoubistvima.

Suicid se u velikoj većini slučajeva povezuje s finansijskim problemima ili s psihičkim poremećajima, policija ne zatvara slučaj dok nestala osoba ne bude pronađena.

S. H.