Preplanuli i zdravi
Topli letnji dani prosto mame da se vreme provodi u prirodi, najčešće pored reka, jezera, mora ili bazena. Uz želju za lepim i preplanulim tenom dolaze i pitanja koliko smemo da se izlažemo suncu
da to bude zdravo i blagotvorno. No, nije beznačajno ni znati kako da se zaštitimo od prejakog sunca, kakve preparate da koristimo za negu i zaštitu. Koliko je minimalno potrebno da boravimo na suncu da bi blagotvorno uticalo na naš organizam i zašto je važno da se izlažemo sunčevim zracima pitali smo dr Mirjanu Anđelić.
- Ako se koža izlaže sunčevoj svetlosti i to UVB zracima talasne dužine od 270 do 300 nm, a to je situacija kada je indeks zračenja napolju veći od 3, tada je dovoljno je izlagati suncu lice, ramena i ruke po 15 minuta 3 puta nedeljno. Ovo vreme je sasvim dovoljno da se u našem telu sintetiše potrebna količina D vitamina. To je vrlo važno jer on učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Dobra vest je da se ovaj vitamin može deponovati u masnom i mišićnom tkivu, ali te rezerve traju do dva meseca bez obzira na količinu deponovanog vitamina. To znači, svaka dva meseca na Havaje po D vitamin - našalila se dr Anđelić.
Vrhunski dermatolozi preporučuju odlazak na plažu i uživanje u blagodetima sunca u prepodnevnim satima. Posle podne, sunčanje se preporučuje posle 17 sati. Na taj način obezbeđujemo dovoljnu količinu vitamina D koji nam je potreban za zdrav život. Lekari u poslednje vreme stalno ističu da je ovaj vitamin izuzetno važnan za naš organizam, a dr Mirjana Anđelić nam objašnjava i zašto.
- Vitamin D utiče na metabolizam ugljenih hidrata, na prevenciju karcinoma dojke i debelog creva ali i na ishod trudnoće. Baveći se sterilitetom, kontrolišem ženama nivo D3 vitamina u krvi i procenat onih s nižim vrednostima je preko 90 procenata. Tako da gotovo sve žene koje su u procesu lečenja steriliteta ili su trudne, moraju da uzimaju dodatno D vitamin. Preporuke za dnevni unos idu od 400 ij (internacionalnih jedinica) do 2000 ij, zavisi od postojećeg nivoa u krvi - istakla je dr Anđelić, ginekolog.
Solarijumi ne pomažu u sintezi D vitamina, jer su tamo uglavnom UVA zraci druge talasne dužine. Osim toga, boravak u solarijumu je samo put da koža brže stari. Sunce ne treba izbegavati, ali bi se zato trebalo sunčati pametno. Kreme za sunčanje su takođe predmet raznih polemika. Ono što je važno je da koristimo preparate koji imaju zaštitni faktor, ali ne sadrže paraben (vrsta konzervansa) i razne aditive koji mogu ozbiljno ugroziti naše zdravlje, o tome smo pisali pre nekoliko brojeva u ovoj rubrici.
- Sve što namažemo na našu kožu, 60 procenata toga ulazi u naš krvotok za neverovatnih 30 sekundi i to uvek imajte na umu pri izboru preparata za kožu! Dakle, zlatno pravilo – ono što ne smemo da pojedemo, nikako ne treba ni da namažemo na našu kožu – naglasila je Snežana Dukanac, autorka bloga s receptima za prirodnu negu kože s preparatima koje možete napraviti kod kuće.
- Kremu sa zaštitnim faktorom možete napraviti i kod kuće, sami od sastojaka koji neće ugroziti vaše zdravlje, naprotiv. Svi prirodni losioni se prave na bazi ulja. Ukoliko se odlučite za tu varijantu, treba da znate koja ulja treba da izbegavate, jer postoje ulja koja su zdrava i lekovita, ali su u isto vreme osetljiva na (sunčevu) svetlost i pod njenim uticajem menjaju svojstva. Tako da umesto da budu blagotvorna, ona postaju toksična – rekla je za „TV magazin” Snežana Dukanac i nadovezala se: - Ulja koja treba izbegavati 24 sata pre izlaganja sunčevim zracima su: kantarionovo ulje, ulje kumina, đumbirovo ulje, ulje semenki grejpa, ulje pomorandže, limuna, ulje kajsije, anisa, lovorovo ulje, ulje valerijane, kamfora, cimeta, ulje korijandera, komorača, hmelja, muškatnih oraščića, smreke, peršuna, bibera, majčine dušice. To su samo neka od fototoksičnih ulja koji pod uticajem sunca izazivaju pege, opekotine, a mogu biti i kancerogena.
Važno je znati da se svi prirodni preparati čuvaju u tamnim staklenim teglicama da svetlost ne bi menjala njihova svojstva. Teglice je dovoljno uviti u aluminijumsku foliju ukoliko ne možete naći tamnu ambalažu. Da bi postigli lep i zravo preplanuo ten trebalo bi voditi brigu i o ishrani.
- Leti je jako važna ishrana kao i unos vitamina. Najbolje je da se vitaminima snabdete iz svežeg voća i povrća. Vitamin C je jak antioksidans, a u kombinaciji sa vitaminom E, izvor je lepote i zdravlja za našu kožu. Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom o dnevnoj količini koju treba da unesete u vaš organizam kao i o vremenskom periodu u kom je dozvoljeno da se vitamini unose u organizam – posavetovala je Snežana Dukanac.
Marina Jablanov Stojanović
Ulje za sunčanje
Pomešati istu količinu ulja semenki maline i ulja šargarepe (najbolje je ako možete da nađete ulje semenki šargarepe). Ulje semenki malina se preporučuje za bebe i malu decu, ljude sa izrazito belom kožom kao i za ljude koji imaju vitiligo. Ulje šargarepe u sebi sadrži visoku koncentraciju beta karotena. Ovo prirodno ulje je potpuna zaštita, sa visokim prisustvom prirodnog SPF i aplicira se na kožu pola sata pre sunčanja – otkrila nam je Snežana Dukanac.
Recept za mleko za sunčanje
Potrebno je: 2 kašike kokosovog ulja, 1 kašika šea putera, 1 kašika kakao putera, 1 kašičica maslinovog ulja, 1/2 kašičice aloja vera gela, 2 kašičice cink oksida (svi sastojci se mogu naručiti ili kupiti u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane).
Istopiti kokosovo ulje, šea puter i kakao puter na pari. Kada se otopi, pustiti malo da se ohladi pa dodati maslinovo ulje, cink oksid i aloja vera gel. Dobro promešati i sipati u staklenu posudu. Svi sastojci ovog mleka imaju relativno nizak SPF, ali su prava blagodet za kožu. Cink oksid će vam omogućiti zaštitu od sunca, a u kombinaciji sa ostalim sastojcima obezbediće da vam koža ne bude suva i dehidrirana.
- Ukoliko volite da stavljate parfem, potrebno je da pre stavljanja parfema to mesto malo namažete ovim mlekom. Na taj način ćete sprečiti alergije na parfeme koje može izazvati Sunce. Tako su se Arapkinje štitile od Sunca, a stavljale parfem – poverila nam je Snežana Dukanac.
SPF faktor
Važno je napomenuti je da zaštitni faktor (SPF – sun protection factor) na preparatu za sunčanje označava koliko puta duže se možemo sunčati do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zaštite. To znači, da ako se crvenilo javlja posle 10 minuta, sa preparatom faktora 15 crvenilo će se pojaviti posle 150 minuta sunčanja. Ovo su naravno prosečne vrednosti i treba ih uzeti okvirno.