U ponedeljak prvostepena presuda Miroslavu Miškoviću

 po optužbama za navodno oštećenje preduzeća za puteve nakon što ih je privatizovala „Nibens grupa“ Mila Đuraškovića i za pomaganje savetima svom sinu Marku Miškoviću u poreskoj utaji.

Pre dva i po meseca, Mišković, mlađi, kao vlasnik firme „Mera invest“, osuđen je nepravosnažno u Specijalnom sudu na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara po optužbi za poresku utaju prilikom kupoprodaje akcija PZP “Niš“, dok je kao i Milo Đurašković i još sedmoro okrivljenih oslobođen optužbi za oštećenje „putarskih firmi“,.  Tada nije presuđeno Miroslavu Miškoviću jer je krajem prošle godine, zbog bolesti, postupak u odnosu na njega razdvojen.



U finalu suđenja, krajem prošlog meseca, Tužilaštvo je  predložilo sudu da Miroslav Mišković bude oglašen krivim po obe tačke optužnice, i osuđen na 12 godina zatvora, a odbrana je tražila oslobađajuću presudu tvrdeći da su optužbe „neistinite, besmislene i bez ijednog dokaza“.

Mišković je u završnoj reči ponovio svoje navode da je „nevin, da nije počinio nikakvo krivično delo i da ga optužbe vređaju“. Ističući da njegova kompanija „Delta“ nikad nije imala greške u poslovanju i da je njen savetnik za poreski sistem američka firma “KPMG”, jedna od najpoznatijih u toj oblasti, Mišković je kazao da je „skandalozno što ga sumnjiče da je svog sina savetovao da krši zakon“.



Na početku suđenja 15. novembra 2013.godine, Mišković je u odbrani naveo da nikada ništa nije uradio na štetu države radi koristi „Delti“, a da nikada nije ni  radio s državom niti s javnim preduzećima.U putarske firme , po Miškovićevom kazivanju,  Milo Đurašković je investirao oko 67 miliona evra, za uzete kredite je založio čak i svoju kuću, svu privatnu imovinu, a ideja je bila da se  ta preduzeća podignu, objedine i prodaju stranom investitoru.U jednom delu poslovanja „Delta“ se, tvrdi njen vlasnik, „bavila finansijskim investiranjem, kupi akcije, prodaj akcije “. 



Krivični postupak u slučaju „putarske firme“ protiv Miškovića,Đuraškovića i još osam optuženih, pokrenut je u decembru 2012 ,a optužnica je podignuta u maju 2013 godine. Tadašnji specijalni tužilac Miljko Radisavljević saopštio je, na početku istrage, da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni u periodu od 2005. do 2010. godine realizovali više finansijskih poslova kojima su navodno oštetili putarska preduzeća. Proces je obuhvatio kredit od 23 miliona evra koji je 'Hemslejd”, kiparska firma Miroslava Miškovićeva, dala s godišnjom kamatom od tri odsto PZP “Niš“ za kupovinu PZP “Beograd” . Po sumnjama optužbe, uzimanjem novih zajmova kod poslovnih banaka, taj kredit je  „Hemslejdu“ vraćen pre ugovorenog roka i za 217.000 evra više od iznosa sa ugovoreonom kamatom“.



Pod lupom Tužilaštva bilo je  i dokapitalizovanje PZP “Niš“ finansijskim plasmanom "Mere investment" s Holandskih Antila, firme Marka Miškovića, i njeno sticanje 48 odsto akcija u niškom preduzeću,koje su kasnije, prilikom izlaska iz vlasništva u PZP “Niš“, prodate „Nibens grupi“.

Tužilaštvo je iznelo sumnje da su putarska preduzeća oštećena za 16,95 milijardi dinara, a buyet Srbije za 472 miliona dinara.



Proces za „putarska preduzeća“ vođen je dve godine zasebno, a krajem 2014. spojen je s drugim postupkom protiv Mila Đuraškovića , ranije pokrenutog zbog kruševačke Fabrike maziva (FAM), koju je “Nibens” takođe kupio tokom privatizacije.  Sud je odluku o spajanju ta dva postupka doneo jer je većina optuženih za putarska preduzeća iz Đuraškovićevog “Nibensa” i na optužnici za “FAM”.



Potom je objedinjeno suđenje počelo  u februaru 2015. pred većem sudije Maje Ilić, a završeno je 25. marta ove godine kad je objavljena presuda Marku Miškoviću, Milu Đuraškoviću i ostalim okrivljenima. Po toj presudi, nakon njene pravosnažnosti, Marko Mišković je obavezan i da njegova firma "Mera" uplati 320.280.000 miliona dinara u budžet Srbije, kako je obrazloženo, na ime odštete državi zbog utaje poreza.



Od  okrivljenih sa optužnice za „FAM“ , osuđeno je sedmoro, među njima i Milo Đurašković kome je izrečeno sedam godina zatvora i novčana kazna od šest miliona dinara, dok je šestoro  osuđeno  do pet godina zatvora. Svi osuđeni za “FAM” su obavezani da na ime odštete, solidarno uplate 3.14 milijardi dinara  državnom buyetu, nakon pravosnažnosti presude. Svih optužbi je oslobođeno četvoro okrivljenih. 



Obojica Miškovića i biznismen Milo Đurašković, vlasnik „Nibens grupe“, bili su uhapšeni sredinom decembra 2012.godine i proveli su tokom istrage u pritvoru po nekoliko meseci. Miroslav Mišković je iz pritvora pušten posle osam meseci uz jemstvo od 12 miliona evra, dok je Marko posle nepuna četiri meseca pritvora i šest meseci kućnog pritvora, za odbranu sa slobode položio jemstvo u visini 3. 3 miliona evra, upisom hipoteke na lokal u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu.

Osim jemstva određena im je i mera zabrane napuštanja zemlje  i oduzeti su im pasoši.    

J. Jakovljević

Smena sudije Vladimira Vučinića

Ovaj proces je, na neki način, obeležio i slučaj  nekadašnjeg predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, sada i  bivšeg sudije Vladimira Vučinića, prvog presednika veća u predmetu „putarske firme“. Nakon što je u decembru 2013.  Vučinić prihvatio molbu Mirosava Miškovića da mu sud privremeno vrati pasoš radi službenog putovanja u London, usledio je odijum u javnosti, osporavanje i optužbe.



Kako na insinuacije i prozvike plasirane u delu sredstava javnog informisanja nisu  odgovorili nadležni u Višem sudu, reagovao je  Vučinić, dajući izjave za medije da je u svemu postupio zakonito. Naknadno se pokazalo da je ta odluka bila vruća tema i u sudstvu. U decembru 2013, Vučinić je podneo pritužbu Visokom savetu sudstva protiv predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića, žaleći se da je vršio pritisak na njega da opozove svoju odluku o vraćanju pasoša Miškoviću. Sudija Stepanović je to negirao, a Visoki savet sudstva je Vučinićev prigovor odbacio kao neosnovan.



Potom je u toku 2014. godine po disciplinskoj prijavi predsednika Višeg suda usledio postupak protiv Vučinića „zbog teškog disciplinskog prekršaja“ jer je u medijima „neovlašćeno komentarisao svoju odluku o vraćanju pasoša Miškoviću, a predlagano je da bude razrešen sudijske funkcije. Disciplinska komisija je odlučila u korist Vučinića, a Visoki savet sudstva je rešavajući o žalbi disciplinskog tužioca, preinačio prvostepeno rešenje tako što je sudiju oglasio odgovornim za blaži disciplinski prekršaj.  Početkom ove godine Vučinić je napustio   sudijsku funkciju  i prešao u advokate.