Naslut kraja ratovanja sankcijama?

Na „ruskom Davosu“ učestvovalo je 60 zemalja, više od 500 svetskih kompanija, preko 600 ruskih i 2.500 stranih novinara, održano je oko 100 okruglih stolova, debata... ali je nekako najveću pažnju izazvao dolazak predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Jer, Rusija i EU su danas, blago rečeno, u suzdržanim odnosima, a sankcije koje je Brisel uveo Moskvi, tačnije njihovo eventualno ukidanje, tema su broj jedan poslednjih nedelja i u ruskim i u evropskim političkim i ekonomskim krugovima.



Podsetimo, na samitu EU 28. i 29. juna čelnici Unije će raspravljat o tome da li obnoviti sankcije ruskom bankarskom, obrambenom i energetskom sektoru zbog agresije na Ukrajinu. S jedne strane, sankcije su se pokazale relativno uspešne u onemogućavanju pristupa ruskim kompanijama zapadnim kreditima i kapitalu, te su pridonijele ruskom ubrzanom ekonomskom padu tokom protekle dve godine i praktičn prepolovile vrednbost rublje. No, s druge strane, procenjuje se i da su članice Evropske unije, odnosno njihove ekonomije, na gubitku oko 500 milijardi dolara. Ipak, luksemburški političar sa briselskom adresom nije u St. Peterburgu želeo da prejudicira odluku o sankcijama, diplomatski poručivši da dijalog na tu temu „mora biti nastavljen”, ali uz opasku da je on i došao na Forum upravo sa ciljem da „gradi most”.



Sankcije, u svakom slučaju, guše i jedne i druge, te stoga i ne čudi što je sve glasniji „mali ruski klub”, kako se u briselskim kuloarima zovu zemlje koje su za to da se podigne rampa. Pri tome je taj „klub”, koji predvodi Mađarska, a u njemu su i Italija, koja smatra da svaka zemlja pojedinačno treba da odluči o sudbini sankcija, te Grčka, koju Rusija već dugo mami „nemoralnim ponudama” nudeći joj veoma povoljne kredite, sve brojniji. I pre samita je jasno da će poziciju nužnosti ukidanja sankcija zastupati i Kipar, Španija i Slovačka, a posebno će biti zanimljiva uloga Francuske, koja je takođe sve bliža odluci da podrži „labavljenje ekonomskog stiska”. Naravno, ključ konačne odluke ipak će biti u rukama Nemačke, koja je i najviše izgubila uvođenjem sankcija. Za sada Angela Merkel ne misli da je uputno popustiti Putinu, ali pritisak na kancelarku sve je veći, i to ne samo iz krugova domaćih preduzetnika, nego i unutar njene vladajuće koalicije, gde su naprsline na temu odnosa prema velikom ruskom medvedu sve veće.



U svakom slučaju, zapadni analitičari ocenjuju da bi Peterbuški forum mogao da predstavlja najavu početka otopapanja led između Rusije i Evrope. Prema nekim vestima koje su pristigle iz St. Peterburga, otvoreno se spekuliše da bi sankcije mogle biti ublažene do Nove godine a potpuno ukinute na proleće sledeće. Ipak, u iščekivanju evropskog samita iz Kremlja je stigla najava da će Rusija, ukoliko se stvari ne promene, produžiti svoje uzvratne sankcije do 2017. Kako god, bez obzira na činjenicu da u ovom trenutku nema naročitu političku težinu, bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi možda je sa Peterburškog foruma uputio i najjasniju poruku u tom pravcu. „Evropska unija bi trebala da ukine sankcije Rusiji, ali Moskva treba da učini prvi korak. Mi ne možemo sebi da dozvolimo da trpimo i najjači treba prvi da pruži ruku. A najjači su Rusija i predsednik Putin“, rekao je Sarkozi.



Lara Brandibur

 

Kremlj navija za „bregzit”

I na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu bilo je više nego očigledno da Rusija pomno prati situaciju u Velikoj Britaniji, odnosno „bregzit”. Uostalom, to ne treba ni da čudi ako se zna da iz Brisela otvoreno poručuju da bi Vladimir Putin zapravo jedini mogao izvući korist od izlaska Ujedinjenig Kraljevstva iz EU. Najpre, Britanija je najžešći protivnik Moskve u EU, uz Poljsku i tri baltičke države, te bi njen odlazak nesumnjivo doneo određeno olakšanje pozicije Rusije u Evropi. Istovremeno, izlaskom Britanije, bar tako procenjuju u Moskvi, Unija bi postala podatnija, ranjivija i snishodljivija, a našla bi se verovatno i pred sličnim referendumima, koji bi dodatno uzdrmali evropsko jedinstvo, a možda i same temelje EU.