Za čašicom sve više posežu žene i omladinci

 svim poremećajima zdravlja, odmah posle kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Uzroci zbog kojih ljudi najčešće posegnu za čašom su mnogostruki, ali najčešće zbog potrebe za begom od stvarnosti koja iz određenih razloga postala nepodnošljiva.



Baš iz tog razloga depresivni pacijenti često posežu za alkoholom kao rešenjem jer je već opšte poznato da alkohol podiže raspoloženje. Ukoliko pacijenti koji pate od depresije koriste alkohol kao „lek“, dugoročno nema rezultata jer se razvojem zavisnosti od alkohola depresivni simptomi uvek povećavaju.



– Pacijenti, u zavisnosti od stanja u kojem su, skloni su suicidu, a razlog je najčešće depresija, s tim što je nekad ona primarna bolest zbog koje su počeli da piju, a nekada se dešava i obrnuta situacija – kazao je predsednik socio-psihoterapijskog kluba lečenih alkoholičara „Dunav“ iz Novog Sada Darko Janković. – Poseban problem je sve veći alkoholizam žena i školske omladine.



Po rečima našeg sagovornika, alkoholizam je biološka, hemijska i sociološka teška bolest zavisnosti, koja je podmukla, vraća se i nije izlečiva. Zavisnost se obično stiče posle 10-15 godina pijenja, a prosek starosti pacijenata koji dolaze na lečenje je od 40 do 50 godina. Oko tri do pet odsto svetske populacije čine alkoholičari. Ukoliko se posmatra samo punoletna grupa svetskog stanovništva, broj obolelih od alkoholizma dostiže procenat od 10 do 15 odsto, s tim što deset odsto čini muški deo populacije, a od tri do pet odsto ženski. Nažalost, iz godine u godinu imamo porast konzumiranja alkohola i kod maloletnika.



– Imamo problem alkoholizma i kod školskih uzrasta, studentske omladine, ali i kod onih koji su završili škole, a ne rade, još uvek su kod roditelja – rekao je Janković. – S njima je situacija specifična, jer piju sasvim drugačije, odnosno piju jer je to danas postao trend koji misle da treba da prate. Veliki je problem što mladi mešaju alkohol s energetskim pićima ili drugim štetnim supstancama te je i efekat jači i mnogo gori po njihovo zdravlje.



Istraživanja su pokazala da deca alkoholičara imaju veće predispozicije da i sama postanu alkoholičari nego što je to slučaj kod porodica koje nisu uživaoci alkohola. Taj podatak se objašnjava genetičkom predispozicijom na otpornost i osetljivost na sam alkohol, ali i procesom učenja ponašanja od vlastitih roditelja. Deca alkoholičara su posebno ugrožena jer odrastaju u okruženju u kojem je prisustvo alkohola normalan i neizostavan deo života.



U Novom Sadu postoje tri kluba lečenih alkoholičara, koja su, sticajem okolnosti, smeštena na jednom mestu. Klub „Grbavica“ najstariji je, iza sebe ima više od 50 godina rada, klub „Mladost“ postoji oko 30 godina, a klub „Dunav“ je nedavno obeležio 23 godine rada. Naš sagovornik, kako kaže, i sam je u apstinenciji već punih 25 godina, bez recidiva, te zna koliko je teško boriti se s bolešću koja polako ubija našu populaciju.



– Zadatak našeg kluba je borba protiv recidiva kroz edukaciju, rehabilitaciju i resocijalizaciju članova i podršci njihovim porodicama, kako bi se lakše vratili u društvo – rekao je Janković. – Ideja da se osnuje klub je došla od našeg prvog terapeuta u klubu, gospođe koja je sada u penziji i koja je mene lečila i pomogla mi da se spasem od alkohola i da budem danas živ. Tako je na njenu inicijativu klub počeo da radi 15. maja 1993. godine.



Kroz klub je do sada prošlo oko 200 članova. Po Jankovićevim rečima, 140 ljudi se zalečilo, 35 nije uspelo u lečenju, desetak članova je nažalost preminulo, dok je 15 članova od 2015. do sredine maja 2016. godine otišlo po raznim osnovama. Klub trenutno broji 51 člana, od toga 23 muškarca koji se leče, 11 žena, 15 saradnika i dva terapeuta. Naročito dobro prolaze oni koji imaju saradnika jer je on taj koji pomaže zalečenju,  oni su supervizori. To su supruge jer su uglavnom muškarci ti koji su se odali alkoholu, ili su to sad već i deca. Ima i onih koji su u nekoj toksikomanskoj fazi, to su teški oblici i s njima je najteže raditi.



Dosta alkoholičara je anksiozno, imaju razne poremećaje ponašanja, agresivni su. Nekada su u klubu imali i ljude kojima je izrečena mera obaveznog lečenja koja traje u proseku dve godine, i to uglavnom dolazi zbog nasilja, ili u porodici ili prema komšijama i prijateljima. Nažalost, s njima bude problema jer, kako kaže naš sagovornik, nisu mogli da ih zadrže u klubu, pošto nisu pokazivali nikakav interes da porade na problemu zbog kojeg su tu i došli.



U klubu postoji i SOS telefon, koji je ujedno i telefon kluba, a koji, kako kaže naš sagovornik, mnogo pomaže. Na telefon se javljaju ljudi koji su edukovani za tu vrstu pomoći i koji znaju kako treba da dočekaju i isprate pacijenta. Broj telefona je 021/496-145, a klub radi utorkom, sredom i četvrtkom od 15 do 21 čas. Ukoliko neko pozove drugim danom, u klubu imaju telefonsku sekretaricu na koju se može ostaviti poruka te nema bojazni da će neko biti izostavljen, ukoliko je upućen poziv u pomoć. Alkoholizam je u našoj zemlji veoma uzeo maha, mnogo se pije, a spustio se i na niže razrede osnovnih škola, te deca počinju da konzumiraju alkohol već u petom razredu. Nažalost, u klubovima za odvikavanje od alkohola veoma je mali broj volontera, ali i specijalista ove oblasti, u odnosu na ogroman broj alkoholičara.

I.Mikloši

Alkoholni epi-napad



– Ljudi zbog alkohola upadaju u takozvane alkoholne epi-napade – rekao je Darko Janković. – Oni nastaju kao posledica akutne intoksikacije alkoholom ili u početku apstinencije, obično šest do 30 sati nakon poslednjeg pića. Ukoliko se ne leči odgovarajućom terapijom i na vreme, u tim slučajevima može doći i do smrti pacijenta.