Nije dozvoljeno uzimati pravdu u svoje ruke

a koji ipak drastično ukazuje na potrebu ozlojeđenog za pravdom,na okupiranost koja može slomiti pojedinca ako pravda ne stigne iz sistema, ne stigne  na vreme ili ne bude pravična.

Posezanje pojedinca za „uzimanjem pravde u svoje ruke“, svesnog da pritom krši zakon i možda izvršava  krivično delo, u  javnosti se neretko tumači i kao  svojevrsna poruka o nečijoj nemoći i „pucanju“ usled onog što doživljava kao nepravdu u  vezi rešavanja nekog svog slučaja pred državnim organima, najčešće krivičnog ili građanskog postupka pred sudom. 

- Anarhija je veoma opasna. Nije dozvoljeno uzimati pravdu u svoje ruke bez obzira koliko se oštećeni smatrali oštećenima nevršenjem ili nesprovođenjem pravde – kaže bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Perović, sada advokat.

Onom ko „uzimanjem pravde u svoje ruke“, izvrši krivično delo to su, kasnije u sudskom procesu,  veoma često otežavajuće okolnosti, upravo zbog toga što država želi da spreči takve pojave. Mora da se poštuje sudska vlast i drugi državni organi koji su u sistemu zaduženi  za sudsku vlast. 

Fenomen takozvanog uzimanja pravde u svoje ruke, kao društena pojava, ma koliko su takvi slučajevi retki, zahteva, navodi Perović, široku  analizu stručnjaka kako iz oblasti krivičnog prava tako i sociologije i drugih oblasti društvenih nauka.

- Što se tiče krivičnog prava, naravno da zakoni nisu savršeni jer su, da tako kažem, proizvod ljudske prirode i u tom smislu svaki onaj koji smatra da je oštećen krivičnim delom ima želju da „uzme pravdu u svoje ruke“. To je ono što bih nazvao zov predaka, atavistički zov predaka, ostatak od naših pra-pra-pra  predaka, kad nije bilo države i kada su ljudi rešavali svoje međusobne konfliktne odnose, kako su znali i umeli, odnosno, onaj ko je bio jači imao je i prava. U suštini, pravo je sila države pretvorena u  zakone -kaže Perović.

Slučajevi takozvanog uzimanja pravde u svoje ruke od strane pojedinca, neretko ukazuju na slabe tačke sistema u primeni zakona i potvrđuju  principe  da pravda, ne samo što mora biti po paragrafima,  već i pravična i pravedna, jednako dostupna svima, da  primena zakona mora biti jedinstvena i da je važno da se pravda ne samo vrši već i da se vidi. Ukazuje, u krajnjoj liniji, kaže Perović, na to koliko je važna bazična,  suštinska pravednost društva.

Što se tiče prakse, ima različitih situacija koje u krajnjem, obično pokazuju da država nije na pravi način funkcionisala, recimo, jer nije do kraja sprovela neku svoju odluku i to što nije u redu ljudi osete i onda uzimaju pravdu u svoje ruke, ali nekad i ne čekajući ili ignorišući odluke državnih organa, koje smatraju nepravednim i u koje ne veruju. 

- U skoro svakom predmetu gde se pojavljuju ili poginuli u saobraćajnim nesrećama, ili ubijeni, oštećeni, recimo rodbina nastradalog, smatra da sud neće adekvatno, blagovremeno, pa možda ni pravično i pravedno doneti odluku. Uvek se postavlja pitanje veze, kontakata, u krajnjoj liniji uvek se spominje nešto što bi se moglo svesti na mito i korupciju i ljudi su nezadovoljni zato što vide da država ne funkcioniše. Čini mi se da u krivičnom pravosuđu svakim danom sudovi sve slabije i slabije funkiconišu, odnosno primenjuju pravo na način koji nije adekvatan - zaključuje bivši sudija Perović.

Sudske odluke moraju da se poštuju, a zašto se događa da se i ne poštuju, morali bi da odgovore sociolozi ili drugi stručnjaci koji se bave proučavanjem društva, možda antropolozi.

S druge strane, veoma je važno da  se vidi da se pravda vrši, a to podrazumeva da o sudskim presudama kada budu pravosnažne javnost bude informisana.

- Postuci treba da se vode efikasno. Naravno, svaki protok vremena znatno utiče na smanjenje kvaliteta pravde, čak bi se moglo  reći da pravda gubi na težini - kaže Zoran Perović. 

Takođe je nedopustivo da se „sudi“ po sredstvima javnog informisanja, a činjenica je da se mnogi mediji utrkuju u plasirnju informacija, često nepotpunih, netačnih, zbog kojih se dobija iskrivljena slika o stvarnosti.

- Društvo - naglašava Perović - mora da se pozabavi svojom pravednošću. Potrebno je da građani imaju poverenje u sudsku vlast.

J. Jakovljević

Sudske odluke moraju da budu pravične

- Pravda i pravičnost je u tradiciji našeg naroda. Sudske presude moraju da budu pravične, to bih stavio na prvo mesto - ističe Zoran Perović. - Sudije treba da  budu ažurne,  da postupaju koliko je to moguće hitno u predmetima gde su osetljive krivične stvari, u kojima se pojavljuju oštećeni rodbina, otac i majka kojima je dete nastradalo.

- Onome ko je zainteresovan  u krivičnom postupku, taj postupak je najvažniji na svetu. Može da se povećava bruto društveni proizvod, može da se ratuje atomskim oružjem, te ljude to manje interesuje od toga da se njihov konkretan slučaj reši pred nadležnim državnim organima. Nadležni državni organi  u svim tim situacijama moraju da reaguju hitno u skladu sa zakonskim propisima.