Šćepanović: Vraćamo dugove, ne jurimo rezultate

To već predstavlja novinu, ako se uzmu u obzir očekivanja iz prethodnih godina, te trenerske vrteške u kojima je retko koji trener započinjao i završavao sezonu, ili pak nastavljao saradnju po isteku ugovora. O uslovno rečeno “novim momentima” u novosadskom superligašu, razgovarali smo sa predsednikom kluba Zoranom Šćepanovićem.

- Osnovni cilj nam je da se finansijski stabilizujemo, da nastavimo da vraćamo dugove.  Podsetiću da je, kada je ova uprava preuzela klub, evidentiran dug bio nešto veći od šest miliona evra, a ubrzo su pristigle kamate, izgubljene sudske presude neevidentiran deo duga, što je povećalo cifru za još oko 2,8 miliona evra – kaže na početku razgovora Šćepanović.

Koliko je novca vraćeno i koliko je dug sada?

- Vraćeno je između 75 i 80 odsto, a to je preko šest miliona evra. Trenutno, FK Vojvodina je dužna oko dva i po milona evra.

Kako klub funkcioniše u takvim uslovima?

- Prioritet je da se polako vraća i ostatak duga. Treba uzeti u obzir podatak da je Vojvodini godišnje potrebno između 1,7 i 1,8 miliona evra za elementarno funkcionisanje. Klub nije samo prvi tim, već i trenažni centar,omladinska škola, zaposleni... U narednih godinu dana  treba nam oko četiri miliona evra za funkcionisanje i vraćanje dugova. Mi taj novac nemamo. Ipak, ako izguramo godinu i vratimo polovinu dugovanja, biću prezadovoljan.

Kave su sportske ambicije u predstojećoj sezoni?

- Da se plasiramo u plej - of, a sa kog mesta to je manje bitno i nemoguće je predvideti. I sportske ambicije su usko povezane sa finansijama, tako da ne jurimo nerealne rezultate. Najveća igračka plata je 2.200 evra, nema više onih zarada od sedam, osam hiljada evra. U takvim prilikama nije moguće dovesti skupa, kvalitetna pojačanja, već ćemo se osloniti na naše talentovane momke, ponikle u omladinskoj školi. Neki nam zameraju zašto prodajemo igrače. Pa, od čega bi klub živeo?  Ja kažem: nema problema, donesite milion evra i nećemo prodavati, nego ćemo zadržati one najbolje. Druga stvar, većina igrača žele da odu kada im se nude daleko bolji uslovi i nije moguće zadržati ih. Igrači koji dolaze u Vojvodinu treba da znaju da ovde ne mogu da zarade velike pare i reše egzistenciju, ali mogu sebe da afirmišu i kvalitet naplate u inostranstvu. Naš klub je odlična odksočna daska za to. Pogledajte primere Rosića ili Ožegovića. Igrali su manje od godinu dana u Vojvodini, ali su ostvarili unosne inostrane angažmane.

Kakav je dogovor sa trenerom Lalatovićem, koji je ostao u klubu?

- Produžili smo saradnju na još godinu dana. Postojala je obostrana želja da nastavimo zajedno dalje, a razgovori su trajali nešto duže nego što je uobičajeno delom i zbog moje želje da među 18 prvotimaca imamo bar trojicu ili četvoricu naših talentovani mladića. Ne ulazim u to da li će igrati od 1. minuta ili će biti na klupi, to je stvar procene struke, ali momci ponikli u školi “Ilija Pantelić” su  budućnost kluba kojima treba dati određenu minutažu.

Kakve su dugoročne ambicije i gde želite da Vojvodine bude u narednim godinama?

- Da vratimo veći deo dugovanja i da klub može normalno da funkcioniše.

Šta pod tim podrazumevate?

- Da budemo klub za primer dobrog, poštenog poslovanja i kompletnog funkcionisanja. Na taj način možemo da apliciramo za kredite koji bi nam omogućili da zadržimo najbolje igrače dok ne dostignu maksimalnu cenu, a ne prodavati ih odmah nakon što dobrim igrama skrenu pažnju na sebe. Želim da za četiri – pet godina imamo stabilan klub i tim konkurentan za domaće trofeje, da ne čekamo čitav vek na novi trofej u Kupi ili nekoliko decenija na novu titulu. Sada pravimo temelje za  budućnost, nebitno je ko će doći na mesto predsednika kluba, bitno je da Vojvodina počiva na zdravim osnovima – kazao je Šćepanović.

Dušan Knežić