Jovanov: Građani su Pajtića nokautirali na izborima

 ali pri tom nije precizirao koji su njegovi razlozi za zabrinutost. Pajtić je umesto toga govorio o rezultatima svoje administracije, koju je vodio tri mandata.

Neposredno posle tog sastanka u Banovini, Srpska napredna stranka kao reakciju na Pajtićevo obraćanje javnosti, održala je vanrednu konferenciju za štampu ispred zgrade Pokrajinske vlade. Potpredsednik naprednjaka Milenko Jovanov je tom prilikom Pajtićevo obraćanje javnosti ocenio ponižavajućim za građane koji su se, kako je Jovanov rekao na nedavnim izborima jasno odredili prema onome šta su Bojan Pajtić i Demokratska stranka radili u Vojvodini 16 godina.



-  Građani su nokautirali Bojana Pajtića na izborima i sad on tako nokautiran očigledno ne zna šta da radi nego i dalje prepričava dogodovštine iz svog paralelnog univerzuma u kom on i dalje živi,  u kom je uspešan premijer, ima nekakve rezultate i u kom ima hrabrosti i obraza da izađe pred medije i da kaže da je nešto korisno uradio u proteklim godinama – rekao je potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov ispred Banovine gde je stigao u pratnji većeg broja mladih iz SNS-a..



Pre toga je Pajtić je rekao medijima da je pre 12 godina doneo odluku o štednji buyetskih sredstava i ukidanju svih privilegija, navodeći da su se odrekli reprezentacije i radili u skromnim uslovima trudeći se da omoguće svakom građaninu jednak pristup skromnim sredstvima kojima je njegova administracija raspolagala.



- Sproveden je program racionalizacije troškova i broja zaposlenih i pokrenut sajt za potpunu transparantnost buyeta sa uvidom u dnevne transakcije. Na dan prestanka mandata, 2. juna 2016. godine, na računu izvršenja buyeta nalazi se 4,3 milijarde dinara, na deviznim računima 80.000 evra, a na računima direktnih i indirektnih korisnika, 180 miliona dinara – rekao je Pajtić.

Naveo je i da im Narodna banka Srbije na osnovu kamate duguje od 2015. godine 280 miliona dinara i da je Pokrajinska vlada za razliku od republičke, redovno  Skupštini podnosila završne račune, kako godišnje, tako i kvartalne. Prema Pajtićevim rečima najviše je investirano u poljprivredu. Subvencionisano je preko 6.000 gazdinstva, navodnjava se novih 14.756 hektara, protivgradnim mrežama je zaštićeno 580 hektara voćnjaka i podignuta je 400 hektara plastenika u Vojvodini.



- Očišćeno je 7.000 kilometara detaljne kanalske mreže, a izgrađeno i rekonstruisano preko 130 kilometara nasipa, sprovedene su četiri velike odbrane od poplave. U komunalnu vodoprivredu uloženo je preko tri milijarde. Dva javna preduzeća Vode Vojvodine i Vojvodina šume posluju uspešno i ostvaruju značajne rezultate – istakao je.



Kao rezultat naveo je i sufinansiranje 137 pogona novih tehnologija Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, koji je vodio Dragoslav Petrović, i koji je zbog toga bio najviše kritikovan u Skupštini Vojvodine u proteklom sazivu.  Jovanov je, komentarišući ove pajtićeve reči , rekao da  je Fond kojim je raspolagao taj sekretarijat namerno nazvao fondom Dragoslava Petrovića i Bojana Pajtića. 

- Namerno govorim o fondu Dragoslava Petrovića, jer to jeste bio privatni fond Dragoslava Petrovića i Bojana Pajtića, kojim su oni finansirali ono što ima je palo na pamet – rekao je novinarima.



Pajtić je govorio i o budžetu pokrajine. On je kazao da je budžet u periodu od 10 godina ostao uskraćen za preko 500 milijardi dinara – 240 milijardi zbog derogiranja ustavne odredbe i 268 milijardi po osnovu uvećanja pokrajinskog budžeta transferima, koji čine plate u obrazovanju i sredstva za lokalne samouprave za koje Vojvodina nema nadležnosti. Naveo je da je Vojvodina ostala uskraćena i za značajne kapitalne investicije poput banatske magistrale, tunela kroz Frušku goru, unapređenja železničke mreže. rešavanje zagađenja Velikog bačkog kanala i završetka lamela B i C Kliničkog centra. 



- Posebno je težak poslednji mandatni perio kada je budžet sveden na transfere, a rad pokrajinskih organa značajno otežan odbijanjem republičke administracije za uspostavljanje minimuma saradnje uključujući i vanredne situacije, političkim provokacijama, medijskim progonom funkcionera vlade, odbijanjem zakonskih predloga za uređenje pitanja finansiranja Vojvodine – istakao je Pajtić. On je apelovao na novu vladu da sačuva ljude koji znaju šta rade uz minimalne zarade i privilegije.



S druge strane Jovanov, koji je sada šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Vojvodine kazao da Pajtić nije govorio o svemu onome zbog čega za njega građani nisu glasali.- Nije govorio o tome da je u međuvremenu uništio dve banke: Razvojnu banku Vojvodine i Tesla banku, uništio je više banaka od braće Dalton, da je upropastio razvojni fond APV, potrošeno je oko 850 miliona evra kroz fond za kapitalna ulaganja, a da ništa iza toga nije ostalo osim onih tabli koje je sam sebi podizao i koje će ostati u istoriji zabeleženo kao bezčašće srpske politike.

Jer, nikada se nije desilo da neko sam sebi podiže spomenike za života i sam ih otvara – naveo je Jovanov.  On je ocenio da je to jedini Pajtićev doprinos u proteklih 16 godina. Prema rečima Milenka Jovanova, Pajtić je u toku 16 godina potrošio više od milijardu i po evra na stvari koje ni do danas ne može da opravda: 850 miliona evra kroz fond za kapitalna ulaganja, 250 miliona evra kroz fond za razvoj 150 miliona evra za Razvojnu banku samo za dokapitalizacije i 35 miliona evra za fond Dragoslava Petrovića.



- O tome kako su radili i šta su radili ne treba više Bojan Pajtić da govori. Građanima je to i te kako je jasno. I oni su svoju poruku poslali tako što je, nakon 16 godina vlasti, Bojan Pajtić jedva je prešao cenzus, a jedva DS i to u koaliciji ušao u ovu Skupštinu – istakao je Jovanov. 



Eržebet Marjanov



 

Hteli državu u državi

On je ocenio da će period vlasti Bojana Pajtića ostati zabeležen stalnim sukobima sa republikom. 2009. godine Pajtić je doneo Statut AP Vojvodine kojim je hteo od Vojvodine da pravi državu u državi, u Skupštini Vojvodine se usvajala deklaracija o nekakvoj ugroženosti Vojvodine od Srbije.

- Na kraju besramno je pljunuo na istorijska znamenja Vojvodine, ali i na sve one građane koji su u Vojvodinu došli tako što je u vreme kada je cela Srbija oplakivala žrtve i obeležavala najstrašnije stranice srpske istorije, najveće etničko čišćenje možda u Evropi posle Drugog svetskog rata, akciju “Oluja”, proveo upravo u Hrvatskoj brčkajući se na Brionima – rekao je Jovanov.