Čekajući kredit bez kamate u banci pod palmom

odlučuju za zaduživanje – sve se zna. Kao što se zna da i ako već podignu kredit, obe ga kategorije teško ga vraćaju. Rešenje za ovu muku stiži iz sveta i zove se etička banka, kojoj su, kako joj se i iz imena može pročitati, etički principi važniji od tržišnih.

Na Starom kontinentu već postoji EFBEA -Federacija evropskih etičkih banaka. Dosta iskustva sa poslovanjem finansijske kuće kojoj je ispred svega interes klijenata imaju i u Brazilu. Reč je o Banco Palmas ili Banka Palmi, lancu malih kreditnih zadruga koje posluju po principima solidarne socijalne ekonomije i njime upravljaju organizacije lokalnih stanovnika. Banka Palmi, recimo, odobrava mikrokredite malim lokalnim proizvođačima i potrošačima a nastala je kao odgovor na siromaštvo velikog broja građana kojima su usluge komercijalnih banaka nedostupne.

Većini naših građana i malih privrednika bi ovako šta itekako odgovaralo. Ipak, u regionu se ideja za sada primila samo u Hrvatskoj, gde dve godine deluje Zadruga za etičko finansiranje i nedavno je uputila Narodnoj banci Hrvatske zahtev za dobijanje licence za osnivanje banke. I već sa raznih strana skupljaju 150 milina kuna (oko dva iliona evra) koliko je potrebno za početni kapital. Nažalost, finansijski stručnjaci koje smo kontaktirali smatraju da bi kod nas, bar za sada, osnivanje ovakve banke išlo jako teško.

Etičke banke, inače, nude slične usluge kao i komercijalne.Tu su računi, krediti.... Ali za razliku od klasičnih poslovnih banaka, kod njih nema troškova za korišćenje usluga , niti naknada za vođenje računa, a kamate na pozajmice se kreću od 0 do 4 odsto. Naravno, to ne znači da svako može da zagrebe u tom kazančetu kad god mu se prohte. Suština je, naime, u tome da se ovakvim kreditima prvenstveno finansiraju stratap programi, ekološki, ekonomski održivi i društveno odgovorni projekti, te podstiče razvoj lokalne zajednice.

Krediti se daju bez valutnih klauzula, a banka klijentu obezbeđuje kompletnu dokumentaciju , konsultante, monitoring... sve radi smanjenja rizika i postizanja uspeha u poslu. Ovako fer uslove klijneti itekako znaju da cene - ilustracije radi, u Evropi je prosek nevraćenih kredita etičkih banka na nivou od svega jedan ili dva odsto, dok je kod komercijalnih na prosečnom nivou od 18 procenata.

Poznati bankar Goran Gazivoda, koji je zanat pekao u finansijskim kućama od Ljubljane preko Londona i Njujorka, kaže da je za njega model koji karakteriše Banku Palmi veoma dobar....

– Cilj banke je da odobrava mikrokredite proizvođačima a oni otvaraju nova radna mesta u lokalanoj zajednici. Stoga i ne čudi da ovi projekti imaju sve veću podršku brazilske vlade i centralne banke. Uostalom, na taj način čak petina siromašnog stanovništva u Brazilu pokušava da započne i razvije posao. Pri tome ovakve banke čak imaju i neku svoju valutu -bon, kojom građani kupuju robu koja potiče iz lokalne zajednice. Na taj način se solidarno povezuje lokalna zajednica, potrošnja i proizvodnja, i sve se uklapa u celinu. .

Ovakve finansijske kuće, inače, sredstva obezbeđuju na različite načine. Prihode, recimo, ostvaruju održavanjem manifestacija, sajmova, donacija, članarine, a sve češće imaju podršku i zvaničnih institucija, odnosno novac im pristiže od javnih i fondova solidarnosti, a pomažu im i organizacije civilnog društva. E sad, da li bi se i kako  to pozitivno iskustvo moglo preneti u Srbiju?

–Ceo pomenuti koncept me više podseća na neku vrstu zadrugarstva nego na pravo bankarsko poslovanje – kaže za naš list međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Stoga me i ne čudi što se to razvija u Južnoj Americi, jer tamo pojedine zemlje zadružno organizovanje i poslovanje čak stvaljaju kao ozbiljan deo razvojne poltike. U svakom slučaju, deo toga je svakako primenjiv u Srbiji. Međutim, moramo biti svesni činjenice da je za uspeh ovakvih projekata jako važno da nema krupcije, da se ceo posao radi izuzetno pošteno. Nisam siguran da je to kod nas moguće..

I Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja “Efektiva”  koje se najviše kod nas bavilo problemima koje imaju klijenti u bankama, takođe smatra da je etička banka primer vredan pažnje. Posebno što, kaže, nadležni ovde više vode računa o interesima banaka nego njihovih klijenata. Međutim, ističe Gavrilović, naši propisi ne idu na ruku ovakvom projektu: ako bi neko i hteo da osnuje banku morao bi da, uz saglasnost NBS, ima i početni kapital od deset miliona evra, dok osnivanje štedno kreditnih zadruga, na šta etičke banke možda najviše liče, nije predviđeno našim propisima.

Dakle, etičke banke u Srbiji neće biti uskoro. Ali ako se u Hrvatskoj taj projekat uspešno zapati, možda i mi budemo korak bliže ostvarenju te ideje...

Dušanka Vujošević