Loši direktori konačno na „crnoj listi”

nadzornih odobra protiv kojih su izrečene krivične, prekršajne ili upravne sankcije zbog lošeg poslovanja, odnosno Registar ograničenja koje državni organi donose za firme. Rukovodiocima firmi koje se nađu u Registru biće izrečene privremene mere, poput zabrane poslovanja, osnivanja novih firmi ili raspolaganja novcem.

Na samom početku rada tog svojevrsnog registra loših rukovodilaca ne vidi se nijedan podatak jer će se lista puniti postepeno, a upis podataka obavljaće se po službenoj dužnosti. No, kako vreme bude odmicalo, u njemu će se tačno videti koji rukovodilac ili vlasnik firme ne poštuje zakon, bilo tako što svojim poslovanjem uništava preduzeće, vara poslovne partnere ili ne isplaćuje plate zaposlenima.

O tome koliko je uspostavljanje te elektronske baze podatka loših direktora i vlasnika važno najbolje svedoči činjenica da su samo od 2008. do 2014. godine takozvane fiktivne firme oštetile više od 19.500 preduzeća i preduzetnika. Legalno registrovani „prevaranti” gasili su svoje prezadužene firme a da prethodno nisu platitili preuzetu robu i usluge, nanevši tako savesnim poslovnim partnerima štetu od oko 255 miliona evra. Često se događalo da je reč o firmama bez ijednog zaposlenog. Osnivanje firmi bez zaposlenih nastavljeno je i prošle godine – po podacima APR-a bilo ih je 25.790. Neke od njih su poslovale uspešno i čak iskazale zavidnu dobit u prošlogodišnjem poslovanju, ali zato ima mnogo onih koje su iskazale gubitke.

Posebna priča su direktori i vlasnici firmi koji mesecima radnicima ne isplaćuju plate. Godinama se priča da će biti napravljen registar „crnih direktora”, u kojem bi se poimence našli oni koji duguju radnicima zaradu, ali je sve i ostalo samo na najavama. U registru loših direktora trebalo bi da se nađu i privredna društva i preduzetnici koji imaju neizmirene obaveze prema radnicima, ali samo pod uslovom da u evidenciju privremenih ograničenja bude kao osnov upisano upravo to što imaju dugovanja prema svojim zaposlenima. Jer, ukoliko se to ne unese u registar kao osnov upisa, već se poslodavac ili vlasnik nađe u Registru zbog nečeg drugog, odnosno dugovanja državi, poslovnim partnerima i dobavljačima, od toga radnici velike vajde neće imati.

Prošlogodišnjim usvajanjem Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica organizovanih u APR-u predviđeno je uspostavljanje evidencije u kojoj će na jednom mestu biti sistematizovani prikupljeni podaci o privrednim subjektima, odnosno njihovim vlasnicima i direktorima. Na rašnjem predstavljanju Registra ograničenja koje državni organi donose za firme u APR-u ministar privrede Željko Sertić ocenio je da je važno što sada na jednom mestu postoji evidencija svih učesnika u privredi koji su kršili zakon.

– Dobili smo dobar alat da pratimo i javno objavimo ko je u privredi prekršio zakon, a sudovi i drugi državni organi treba da odrede kaznene kriterijume – istakao je Sertić.

Direktor APR-a Zvonko Obradović objašnjava da je projekat formiranja Registra trajao tri godine, te da je realizovan uz donaciju Norveške od 700.000 evra.

– Lica koja odrede državni organi unose podatke o ograničenjima u Registar – rekao je Obradović. – Ograničenja mogu biti zabrana raspolaganja novcem ili zabrana registrovanja nove firme. Ti podaci će biti javno dostupni dok traju ograničenja, ali lični podaci lica u tim firmama neće biti objavljeni.

LJ. Malešević