Knjigu još uvek internet pobedio nije

interneta, i dalje se čita i uživa u knjizi.

– Možemo da kažemo da smo vrlo ponosni na rezultate za prethodnu godinu jer imamo više od 26.000 upisanih korisnika – kaže pomoćnica direktora Gradske biblioteke za bibliotečke poslove mr Milica Kirćanski. – To je zaista dobar podatak, s obzirom na to da se stalo govori o krizi čitanja, o tome da internet i savremene tehnologije prilično udaljavaju čitaoce od klasične, štampane knjige, i da se informacije i materijali, potrebni pre svega za institucionalno obrazovanje, dobijaju iz elektronskih izvora.

Gradska biblioteka ima ukupno 26 ogranaka u gradu i prigradskim naseljima. Ima vrlo bogate fondove s više od 5,5 miliona knjiga izuzetno raznovrsne građe. Najviše je beletristike jer je takva struktura korisnika. Tu je i dečja knjiga, pa sve one potrebne za đake i studente, zatim stručne knjige, priručna literatura i periodične publikacije. Postoje i zavičajni fondovi, u kojima je blizu 270 primeraka stare i retke građe, koja predstavlja kulturnu baštinu zavičaja, ono što su ljudi s ovih prostora stvarali tokom dugog perioda.

Biblioteka čini sve da izađe u susret korisnicima, svesna situacije u našem društvu. Cena godišnje članarine nije promenjena sigurno pet-šest godina. Postoji više kategorija prilikom učlanjenja: porodična članska karta, čija je cena 700 dinara, koju mogu koristiti četiri člana porodice, 400 dinara je iznos za studente, 500 za redovnu članarinu, a 300 dinara za decu. Postoji i mogućnost kraćeg učlanjenja, ali to su posebni fondovi u Čitaonici za one koji istražuju nešto u kraćem periodu.

– Posebno vodimo računa o načinu obeležavanja godišnjica i značajnih datuma, kada popustom izlazimo u susret korisnicima – rekla je mr Kirćanski. – Prilikom Svetskog dana knjige, Dana biblioteke, Sajma knjiga u Beogradu i Salona knjiga u Novom Sadu i Dana grada Novog Sada uvek je omogućen popust od 50 odsto za godišnju članarinu i za odrasle korisnike i za decu.

Mnoge biblioteke muče se s nedostatkom novca za kupovinu knjiga. Gradska biblioteka u Novom Sadu može se pohvaliti da ima dobar odnos, komunikaciju i saradnju sa svojim osnivačem, Skupštinom grada Novog Sada, koja odvaja relativno dovoljno para za nabavku knjižne građe.

– Za ovu godinu nam je opredeljeno devet miliona, tako da ćemo zaista moći da obnovimo naše fondove – kaže mr Milica Kirćanski. – Javne biblioteke imaju obavezu da raspolažu aktuelnom literaturom. Nova knjiga je put do novog korisnika, pre svega do zadovoljnog korisnika.

Da bi se izašlo u susret svakom korisniku, biblioteka mora da formira pravila korišćenja. Gradska biblioteka u Novom Sadu zadržala je staro pravilo pozajmljivanja tri knjige na 20 dana. Kada su u pitanju višetomna dela, dozvoljeno je uzeti i četiri-pet knjiga, a više knjiga toleriše se i studentima kada pripremaju ispite. I u letnjim mesecima korisnicima je omogućeno da pozajme više knjiga i toleriše se i period vraćanja od mesec dana.  Romani su kao forma najčitaniji, veoma su traženi savremena psihologija, putopisi, čak i romani s istorijskom tematikom. Dečji izbor, u zavisnosti od uzrasta, počinje od slikovnica, pa do naučne fantastike, koja je mladima najprimamljivija.

B. Pavković

Velikić, Tišma, Eko…

Neki od najtraženijih naslova su „Islednik” Dragana Velikića, „Kazna za greh” Jelene Bačić Alimpić, „Ubiti pticu rugalicu” Harpera Lija, „Osama” Vladimira Kecmanovića, „Vere i zavere” Aleksandra Tišme, „Tvrđava” Meše Selimovića, „Fukoovo klatno” Umberta Eka i mnogi drugi.

Biblioteka je podrška obrazovanju i, kao takva, izuzetno je značajna za grad. Čitanje stare dobre štampane knjige je čitanje u cilju razumevanja i shvatanja. Traženje podataka na internetu je, pre svega, u cilju sticanja nekih informacija ka daljem znanju. Podatak nije čitanje, to nije znanje i čitaoci su to odavno shvatili.