Rusko tržište pretvara oranice u voćnjake

klasične ratarske kulture polako ustupaju mesto voću. Sve je više zasada jabuka i krušaka, ali i lešnika. Osim velikog i savremenog zasada jabuka na oko 400 hektara u blizini Čelareva, u vlasništvu „Delta agrara“, sve je više i manjih parcela pod voćem. Upućeni kažu da su se za voćarstvo velikim delom opredelili i oni koji imaju samo nekoliko hektara zemlje, a koji su se uverili u to da je ono mnogo isplativije od klasičnog ratarenja, odnosno sejanja pšenice, kukuruza...

I dok po procenama stračnjaka iz Odeljenja za poljoprivredu te lokalne samouprave trenutno, osim velikih kompanija, pod voćem u toj opštini individualni proizvođači imaju više od 300 hektara pod jabukama i kruškama, ali i blizu 50 hektara pod lešnikom, što je u ovom kraju novina.

– Interesovanje za jabuku poraslo je od kada je obezbeđen siguran plasman, odnosno izgrađene odgovarajuće hladnjače i kada je krenuo izvoz u Rusiju – kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Stevan Pilipović. – Sigurno je da je zarada podstakla razvoj voćarstva jer, na primer, po hektaru zasada jabuka uz zalivni sistem i protivgradnu mrežu, u zavisnosti od godine, ostane od 3.000 do 5.000 evra. Doduše, zarada od krušaka je veća, ali one ne mogu da budu lagerovane u hladnjačama koliko jabuke.

Voćari kažu da je rusko tržište najviše tražilo zlatni delišes, pa i greni smit, ali tražene su i crvene sorte, kao na primer klonovi crvenog delišesa... Traži se sve što je kvalitetno, ali ostaje i za domaće tržište. Viškove otkupljuju hladnjače bačkopalanačkog trgovinskog preduzeća „Podunavlje“, postoji hladnjača i u Čelarevu, a tržišne viškove otkupljuje i ovdašnji „Nektar“, fabrika koja je regionalni lider u preradi voća i povrća.             

Stručnjaci kažu da je budućnost u voćarstvu, ali samo uz veliko ulaganje u savremenu proizvodnju i zaštitu. Naravno, dodaju da je bitno uraditi analizu zemljišta, odabrati najisplativije i tražene sorte i uz sve drugo mnogo raditi jer zarada neće doći samom sadnjom.

M. Sudžum