Zlatne kapljice autohtonih sorti

koje su prokrčile i još krče vinske puteve na domaćem, pa i inostranom tržištu. Upravo male vinarije na festivalima, poput petih “Kanjiških dana vina” u Kanjiži ili susreta vinara u Horgošu, upriličenih ovog vikenda, doprinose da se razvija vinska kultura i užitak u kapljicama iz domaćih podruma, pri čemu su im glavni aduti vina autohtonih sorti, ali ne beže ni od popularnih.

Male vinarije i podrumi na potesima Subotičko-horgoške peščare i Telečke visoravni nameću se kao nezaobilazne na mapi vinskih puteva Srbije, jer poput Vinarije “Brindza” u Bačkoj Topoli, koja je uspela da se uključi u turističku ponudu. Porodica Brindza je poznata po fabrici bicikla “Capriolo”, a ideja o proizvodnji vina je počela kao hobi za osnivače, međutim, za kratko vreme izrasla je u posebnu firmu, koja je povezala vinski podrum i ugostiteljstvo sa vinskim i lovnim turizmom.

- Peti put smo na “Kanjiškim danima vina”, učestvujemo i na drugim festivalima u Senti, Subotici, upravo da bi smo davali svoj doprinos širenju vinske kulture, da ljude u neposrednim kontaktima upoznamo sa kvalitetnim vinima. Mi smo mala porodična vinarija koja je prvi rod ubrala 2011. godine iz vinograda na 11 hektara, a lane smo dodali još dva hektara zasada tako da sada imamo vinograde na 13 hektara i novembru ćemo zasaditi još hektar. Može se reći da smo još uvek mala vinarija i uvek gledamo da snabdevamo Bačku Topolu i okolinu, za sada nemamo neke planove na širem tržištu, jer sve prodajemo u krugu od stotinu kilometara od Subotice do Novog Sada, snabdevajući restorane i vinoteke, a dosta se potroši na licu mesta – kaže Konrad Kečenović iz Vinarije “Brindza”.   



Zasadi vinograda nalaze se na Telečkoj visoravni, između naselja Krivaja i Gornja Rogatica 15 kilometara od podruma kraj Bačke Topole, gde je restoran “Capriolo” u kome može da se ugosti 150 gostiju, tu su i sobe za udoban smeštaj 30 gostiju, a u neposrednoj blizini je i lovački dom. Sve je više ljubitelja dobre kapljice, turista, koji vole da obiđu vinograde i podrume, da vina degustiraju tamo gde nastaju.



- Sve to može i mora da ide zajedno – dodaje Kečenović. – Mi mali vinari jedni drugima nismo neka konkurencija, družimo se i sarađujemo, mada zdrava konkurencija na probirljivom tržištu ne škodi. Svako ko se potrudi, ima prostora na tržištu. Mada, kako širimo vinograde sa 13 hektara više i nismo tako mali, jer je to u zavisnosti od godine oko 85.000 litara vina. U odnosu na velike vinarije naša prednost je da mi pijemo ovo vino koje proizvodimo, zna se šta se pije i želimo tako i da nastavimo, neophodno je dosta vremena da se ovo iskristalizuje i razvije. Za tradiciju vina i jedne vinarije, pet godina je malo, ali idemo polako, nikud ne žurimo.



Podrum “Balint” Akoša Balinta u Horgošu zasnovan je na porodičnom gazdinstvu koje ima nešto više sedam hektara vinograda i voćnjaka, zasada kajsije i dunje. Zasadi su podizani od 2000. godine i postepeno se šire, a domaćin Akoš veli da je uz širenje proizvodnje važno i da uče i stiču dragocena iskustva.



- Malim vinarima jako je teško da se snalaze na tržištu pošto oni koji donose zakone ne vode računa o specifičnostima malih vinara. Teško nam je da se uklopimo u poslovni ambijent velikih vinarija, koji imaju daleko veću proizvodnju i promet na tržištu, tako da sa njima jako teško možemo da se takmičimo. Međutim, tržište se ipak može naći. Oni koji vole vina iz naših malih podruma uvek nas nađu, jer vina iz malih serija imaju svoje specifičnosti i čari, tako da se uz njih može lepo uživati – ukazuje Balint.



Upravo na velikom međunarodnom takmičenju koje je priredio Vinski red “Svetog Orbana” iz Horgoša, dva vina iz Podruma “Balint” su se pozlatila. Zlatne medalje osvojili su “šardone” i “roze”, a srebrne medalje je dobio za “kevidinku” i još jedan “roze”.

- Iz prošle berbe “roze” od frankovke nam je jako dobro uspeo, “šardone” takođe, a imamo mirisno belo “čersegi fisereš” što je specifično vino, jer ko voli mirisno vino to je baš za takve vinopije, ali naš brend je i kapljica autohtone sorte “kevidinka” po kome se naš podrum poznaje – priča Balint.



- Pored nastupa na festivalima, naša vina su prisutna u gostionicama, tokom ove godine krećemo i sa plasmanom u prodavnicama, ali najviše vina prodajemo od kuće iz podruma. Proizvodnja našeg podruma je oko stotinu hektolitara, od grožđa iz našeg vinograda, ali planiramo da se i dalje širimo. Trudimo se da nešto uradimo uz pomoć subvencija. Ovog proleća smo dobili sredstva Fondacije “Prosperitati” za standardizaciju proizvodnje, a nadamo se i podsticajima za mehanizaciju i druga ulaganja. Podsticajna sredstva za razvijanje vinogradarstva i vinskih podruma ima iz državnih fondova, samo što je tu problem da prvo moraš uložiti sav novac da bi ostvario povraćaj od 40 odsto sredstava, a pošto su u pitanju velika sredstva nije ih lako unapred obezbediti.



Vinariju “Nađ-Sagmeister” iz Kanjiže ortački su osnovali svetski poznati reditelj, koreograf i plesač modernog teatra Jožef Nađ i Erne Sagmeister, pa ona formalno funkcioniše od 2011. godine, a neformalno krenulo se pre osam godina. Ova vinarija raspolaže sa 5,5 hektara vinograda u Fruškogorskom vinogorju u potesima Kamen, Đevuš i Orljak u atarima Iriga i Neradina, gde uzgajaju “kadarku”, “pino noar”, “lipolist”, “sremsku zelenku” i “furmint”. Erne Sagmeister objašnjava da je upravo zahvaljujući njima uzgajanje sorte “furmint” vraćeno na Frušku goru, odakle i potiče.



- Mada su nam vinogradi na Furškoj gori na prvom mestu, u srcu su nam vina od autohtonih sorti “kadarka”, “ezerjo” i “kevidinka”, koje su najzastupljenije u vinogorju Subotičko-horgoške peščare. Nije nam lako, upravo zbog činjenice da se bavimo autohtonim vinskim sportama ovog podneblja i imamo male količine od tih sorti, a troškovi analize vina su isti za naše male serije, koliko staju i za velike količine koje proizvode velike vinarije. U odnosu na velike vinarije nismo u mogućnosti da velika sredstva trošimo za marketing, nego nam je najvažnija usmena reklama “od usta do usta” – predočava Erne Sagmeister.



Sagmeister veli da se oslanjaju na vinograde koje imaju na istorijskim potesima u opštini Irig, na tri lokacije gde ispod svake stare kuće postoje ogromni podrumi.

- Imali smo manji vinograd i u vinogorju Subotičko-horgoške peščare, ali smo taj zasad prodali porodici Maurer, jer smo mala vinarija, a vinogradi bez obzira na veličinu zahtevaju istu logistiku, što nismo mogli da pratimo. Ono čime raspolažemo na Fruškoj gori nije malo, a nije ni puno jer ne prerađujemo grožđe iz otkupa, nego jedino iz naše proizvodnje, izuzev “kevidinke” iz vinogorja Subotičko-horgoške peščare. U našim vinogradima se ne upotrebljavaju herbicidima, nego se kopaju, jer smo pristalice takozvane integralne zaštite, a u proizvodnji vina ne služimo se selekcionisanim kvascima, enzimima i specijalnim dodacima. Izbegavamo industrijske načine proizvodnje, tako da naša vina dozrevaju pretežno u hrastovim buradima – naglašava Sagmeister.



Upravo je takav pristup adut Vinarije “Nađ-Sagmeister” u plasmanu, pa se njihovo vino može naći u restoranima u Beogradu i Budimpešti.

- Polako osvajamo tržište, ima interesovanja iz Nemačke, Italije i Francuske, jer ljudi sve više žele kvalitetna vina iz malih vinarija – veli Sagmeister. - Nisam siguran da velike vinarije imaju jeftiniju proizvodnju, ali su tamo ulaganja veća, imaju puno bolje mašine i opremljenije podrume, što nosi i veće izdatke, a u odnosu na male vinarije imaju drugačiji način marketinga i plasmana.



Nismo konkurenti jedni drugima pošto mi nismo u mogućnosti da proizvedemo velike količine i time im smetamo, nego velike vinarije ponekad mogu nama smetati jer najčešće proizvode takozvana tehnološka vina, da bude sve perfektno i iz svake berbe ista roba. Od nas vino kupuje najveći distributer iz Mađarske, tako da se “kadarka” iz našeg podruma iz 2013. služi u jednom budimpeštanskom restoranu sa “Mišlen” zvezdicom. Naša“kadarka” sa Fruške gore najkvalitetnija je poslednjih godina na tržištu i pobrala je priznanja na svetskim takmičenjima, tako da smo prezadovoljni i mi i oni koji je piju u Budimpešti. 

Milorad Mitrović

Zasad podignut još 1880.

Vinarija “Maurer” iz Hajdukova ponosi se najstarijim zasadom autohtone “kadarke” u Srbiji, podignutim još 1880. godine, a neguje i čokote drugih autohtonih sorti ovog podneblja. Karakteristično je da je u svojoj vinariji Oskar Maurer spojio plodove vinograda iz dva vinogorja, pošto na potesu Subotičko-horgoške peščare u Hajdukovu ima pet hektara vinograda, dok je drugi vinograd od 10 hektara u Sremskim Karlovcima. Po rečima Oskara Maurera, vinara koji se ponosi zasadima autohtonih sorti i vinima dobijenim na prirodan način, ključ je u veri u tradiciju i duh koji božanska kapljica poseduje