Treba znati pobediti, ali i izgubiti

tri ekipe vrtića, s ukupno oko 90 dece, koji su bili finalisti „Olimpijade” u svojim predškolskim ustanovama. Prvo mesto na rašnjem takmičenju osvojili s mališani iz vrtića „Zeka” iz Bukovca, drugo mesto zauzeo je „Ciciban” iz Zmajeva, dok je treće mesto pripalo „Maslačku” iz Beške.

– Razdraganoj mladosti i srećnom detinjstvu Novi Sad je danas domaćin, uz PU „Radosno detinjstvo” i vrtić „Zeka” iz Bukovca, a svakako su pobednici svi koji učestvuju – rekao je šef kabineta gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović, povukavši paralelu s pravim Olimpijskim igrama koje se na leto održavaju u Brazilu. – Zašto neko od ove dece za dvadesetak godina ne bi bio na Olimpijskim igrama? Takva i slična takmičenja su samo pravi indkator njihovih motoričkih sposobnosti i spoznaje da li ta deca sama po sebi žele da krenu put sporta.

rašnje međuopštinsko sportsko nadmetanje za predškolce organizovali su stručni saradnici za fizičko vaspitanje u PU „Radosno detinjstvo”, koji već šest godina realizuju „Olimpijske igre” za novosadske vrtiće.

– Naši osnovni ciljevi su, još od kada smo krenuli s organizacijom igara, razvoj kolektivnog, timskog duha kod dece, ali i pravog odnosa prema porazu i pobedi – objašnjava stručni saradnik za fizičko vaspitanje u PU „Radosno detinjstvo” Milan Repac. – Novak Đoković je uvek sjajan uzor, koga često navedemo mališanima kao najbolji primer kako se protivniku čestita posle poraza, što oni i sami vide na televiziji. Ne možemo baš da sprečimo plač, ali ga ublažimo koliko god je to moguće.

Prva igra na rašnjem poligonu bila je obaranje konzervi, gde do izražaja dolaze preciznost gađanja i ciljanje kao motoričke sposobnosti, zatim prenošenje teniskih loptica na saboraćajne čunjeve, gde je u fokusu bila brzina i fina motorika brzinskih reakcija. Skok udalj je bila treća kategorija, gde je najbitnija bila snaga nogu, a poslednji na redu bio je poligon spretnosti.

– Meni je najbolja igra prenošenje loptice jer ja tu učestvujem, a najteži mi je skok udalj jer tu treba mnogo snage – iskrena je bila jedna šestogodišnja Milana. 

Njena vršnjakinja Ana, iz jedne od konkurentskih ekipa, rekla je da se njen tim dugo pripremao za takmičenje, ali da im nije bilo teško jer su svi dobri sportisti.

– Kada smo prvi put pobedili, svi smo se zajedno radovali i vikali smo „Jeee!” – kaže Ana. – Mi se svi slažemo u našem timu i volimo sport.

O ozbiljnosti „male” Olimpijade govori i to što ta manifestacija ima i svoju zastavu, koja se  vijorila s balkona Gradske kuće, kao simbol podrške. Tu su bili i pravi pehari, koje su pobednici na kraju poneli sa sobom kao uspomenu na tu manifestaciju koja slavi sportski duh i fer-plej.

D. Ristić

Foto: F. Bakić