Sledi seča po ustanovama

Prema svojevremeno usvojenoj strategiji koju je proklamovala Skupština grada, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora u somborskom javnom sektoru ima mesta za 1.133 zaposlena, od kojih organima gradske uprave, mesnih zajednica i javnih ustanova pripada 577 radnika, dok bi javna preduzeća kojima je osnivač i vlasnik sam Grad Sombor mogla da računaju na 556 radnika.



Na osnovu izveštaja podastrtog Gradskom veću, koje se do formiranja novih lokalnih vlasti nalazi u takozvanom tehničkom mandatu, do 10. maja, kada je izveštaj i razmatran na sednici Veća, jedino je Direkcija za izgradnju Grada u potpunosti izvršila sve svoje obaveze poistekle iz odluke o racionalizaciji javnog sektora. Kako je bilo i predviđeno doneta su rešenja o prestanku radnog odnosa za dva prekobrojna radnika, obezbeđena su i već isplaćena sredstva namenjena za otpremnine u slučaju proglašenja tehnološkog viška, čime je DIGS ostao na svega 17 stalno zaposlenih radnika.



Što se tiče preostalih preduzeća čiji je osnivač grad, u sigurnoj zoni su bila javna komunalna preduzeća „Vodokanal“ i „Čistoća“, kao i Razvojna agencija Sombora, koji po planu racionalizacije nisu morali da otpuštaju nijednog radnika, dok su preostala javna preduzeća otpustila višak zaposlenih, ali nemaju sredstva za isplatu otpremnina, pa se sledstveno tome posao ne može smatrati do kraja obavljenim.



Od ukupno 29 prekobrojnoih radnika u javnim preduzećima, najviše njih, čak 12, moralo je dobiti otkaz u „Poslovnom prostoru“, šestoro ih se smatra sada već bivšim radnicima JKP „Zelenilo“, dok ih je petoro dobilo otkaze u JKP „Parking servis“. Dva radnika su bila prekobrojna u „Vodovodu“ u Bezdanu, dok je bez po jednog radnika ostao JP „Urbanizam“ i JKP „Energana“, odnosno somborska toplana.



Kao što se i očekivalo, proces racionalizacije je zapeo kada su u pitanju javne ustanove kao što su Galerija „Milan Konjović“, Kulturni centar „Laza Kostić“ i Sportski centar „Soko“, koji su tek doneli pravilnike o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ali ga, kako se tvrdi, za razliku o kolega iz komunalnog sektora, nisu počeli primenjivati upravo zbog nedostatka sredstava za neophodne isplate radnicima koji ostaju bez posla.



Od poštovanja skupštinske odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru su još dalje gradske mesne zajednice kao i one seoske u Gakovu, Kljajićevu i Stanišiću, te Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, Turistička organizacija Sombora i Narodno pozorište, koji nisu preduzeli nijednu radnju kojima bi se racionalizacioja uopšte i započela. Najviše radnika bi trebala otpustiti varoška biblioteka, čak njih devetoro.



Već sada je jasno da će najviše problema biti sa ovdašnjim teatrom, čiji je čelni čovek Mihajlo Nestorović, svojevremeno uputio otvoreno pismo javnosti i upozorio da sam kolektiv nije konsultovan prilikom odluke da može imati maksimalno 45 zaposlenih, te da u tom slučaju dolazi u pitanje funkcionisanje ove proslavljene ustanove kulture. Kako je pismo vremenski koincidiralo sa periodom predizborne kampanje, u rešavanju ovog problema se, utisak je, „stalo na loptu“, pa će po svemu sudeći ovo biti jedan od prvih zadataka novih vlasti, koje još uvek nisu formirane u Somboru.



M. Miljenović

Upravi manjka ćata



Dok su retke ustanove i preduzeća koja se ne moraju suočiti sa otpuštanjima prekobrojnih, ima i onih kojima je dato zeleno svetlo za prijem novih radnika. Tako će, pored postojećih 178 radnika na neodređeno vreme, sama Gradska uprava imati pravo da zaposli čak 23 nova službenika. Poznavaoci prilika u ovdašnjoj administraciji ipak tvrde da se zapravo radi o konačnom rešavanju problema već zaposlenih ćata, koji su godinama unazad umesto ugovora o radu na neodređeno vreme dobijali samo rešenja „oročena“ na godinu dana ili šest meseci.