Više para nego klijenata

 Prošli mesec spada u one bolje pa su krediti kod privrede i stanovništva porasli 0,1 odsto u odnosu na mart. Iz dana u dan može se čuti da banke imaju dovoljno kapitala, ali nema pravih klijenata. Ipak, ukupan kapital domaćih banka nije veliki i iznosi 643,3 milijarde dinara. Od toga je 403,8 milijarde dinara akcijski kapital, a na rezerve otpada 204,2 milijarde. Ali to ne treba da nas brine jer će se za profitabilne projekte novac sigurno naći.

Strani finansijski stručnjaci kažu da su banke koje posluju ovde kapitalno slabašne. A kada je nedavno jedan strani bankar došao u Srbiju i video podatke o banci koju preuzima, pitao je da li su to podaci na nedeljnom nivou. Radilo se o godišnjem izveštaju. 

Šta čeka u budućnosti banke koje posluju na ovom tržištu? Sledi li nam prekomponovanje? Već nekoliko puta moglo se čuti da je ovde premnogo banka te da će od tridesetak, ostati tek trećina.



Ko pakuje kofere a ko se sprema za meryovanje ili spajanje da bi ojačao poziciju na srpskom tržištu? Još otkako je kriza u Grčkoj postala aktuelna tema, govori se o spajanju banka u toj zemlji, ali još uvek kod nas rade sve četiri čiji su vlasnici u toj zemlji.

O tome šta se može očekivati i kod tih banaka, a i kod drugih, profesor s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Aleksandar Vasiljević kaže:



– Poslovni rezultati naših banka, i kada su na dobitku, često su u okvirima cele grupacije na nivou statističke greške – kaže on. – Ako se banke budu dogovarale o spajanjima ili čak o odlasku s našeg tržišta, to će biti u okviru grupacije i daleko od Srbije. Što se tiče odlaska banaka s ovog tržišta, mora se reći da niko od njih neće spakovati kofere i zatvoriti banku. Ona će se već nekome prodati ili će se po dogovoru s nekim meryovati. O tome će se takođe odlučivati u menaymentu bankarske grupacije koja to radi a ne u Srbiji.



Naravno, i kada i ako do toga dođe, moraće da traže dozvolu Narodne banke Srbije.U Srbiji trenutno posluje 30 banaka. S obzirom na to da je u većini razvijenih zemalja uobičajeno da na milion stanovnika dođe jedna banka – ispada da ih mi imamo bar dvadeset viška.Što se tiče novih vlasnika, oni su dolazili prvo iz razvijenih zemalja Evrope, poput Italije, Nemačke, Austrije. Posle su došle i banke iz bližih zemalja, poput Mađarske, a prošle godine su stigli i investitori iz Turske. Halk banka je kupila Čačansku. Najnoviji investitori bili su domaći – „MK grupa” Miodraga Kostića preuzela je AIK banku, a biznismeni Andrej Jovanović i Bojan Milovanović Kreditnu banku Maribor, koja je kod nas imala sedište u Kragujevcu.



D. Vujošević

 

Pare se nađu



Pitanje koje se nameće je i da li je usitnjenost domaćih banaka problem za veće investicije. Stručnjaci tvrde da to ne bi trebalo da bude slučaj jer, kada ima interesa, i banke će se pojaviti sa novcem da proprate dobre projekte.

Banke koje ovde vide šansu za poslove a nisu zainteresovane za to da stalno budu prisutne na našem tržištu, otvaraju prestavništva. Tako se Eksim banka iz Budimpešte pojavila ovde nedavno, kada je počela priča o broj pruzi do Budimpšete, za sada na nivou predstavništva.