Jelena Pantić: Kako biti emocionalno inteligentan

 i raznovrstan, jer emocije su boje koje ga čine šarenolikim. Upravo o tom važnom delu nas samih, o emocijama razgovaramo s Novosađankom Jelenom Pantić, psihologom. Upitali smo je šta su to emocije i zašto je važno da imamo znanja o njima:

- Emocije su signali naše duše. One nam poručuju da je došlo do neke važne promene u našem okruženju, one nam pomažu da se lakše orijentišemo u životu. Važno je da imamo saznanja o njima, jer prateći te signale mi se lakše snalazimo u svetu. Funkcija emocija je da nam omoguće da se prilagodimo i preživimo.



Kako da ih pravilno tumačimo i procenimo?



- Intenzitet emocije zavisi od značaja koji mi pripišemo nekoj situaciji. Nekada precenimo ili potcenimo važnost neke situacije i onda naša emocija ne samo da nije adekvatna nego nam i smeta. Navešću primer polaganja ispita, ako student preceni značaj polaganja jednog ispita, pa to postane dokaz stepena inteligencije ili vrednosti njegovog bića – to je ogroman pritisak, pa se javlja i velika trema i u tom slučaju ovo je neadekvatna emocija, koja ne pomaže. S druge strane imamo primer da student shvata ispit kao nešto potpuno nevažno, pa onda nije ni motivisan da ga položi, pa ne uči, što dovodi do padanja na ispitu. Međutim, kada se ispit pravilno vrednuje - kao važan korak ka postizanju cilja, student će biti dovoljno motivisan da uči, ali neće osetiti da je to pitanje opstanka, pa neće biti blokiran.



Šta je emocionalna inteligencija i šta znači biti emocionalno inteligentan?



- Emocionalna inteligencija je veština koja se uči vežbanjem. To je kao strani jezik, dok ne počnete da ga učite, vi ga ne razumete, a kako ga postepeno savladavate, sve više ga i razumete. Tako je i sa emocijama. Za emocionalnu inteligenciju je bitno da se ima svest o sopstvenim emocijama i emocijama drugih ljudi. No, moram istaći da je za emocionalnu i socijalnu inteligenciju bitno saznanje da nije poželjno u svakom trenutku pokazivati sva svoja osećanja. Sasvim je u redu da mi nekad biramo da ne pokažemo osećanja, ali je važno da smo ih svesni i da smo svesno odabrali da ih ne pokažemo.



Da li biste nam to ilustrovali?



-Ljutnja je neprijatno osećanje, ali je neophodno. Ono pokazuje da je neka naša granica ugrožena, ako smo pravilno protumačili i sasvim je u redu da je pokažemo, ali ipak je važno da biramo vreme i mesto kada ćemo je pokazati. Primer za to je bračni par na nekom društvenom događaju gde jedan partner kaže ili uradi nešto što povredi ovog drugog. Mnogo je emocionalno inteligentnije sačekati i ne napraviti scenu, a potom kada ostanu sami iz pozicije ljubavi uputiti kritiku ili pokazati ljutnju.



Da li se ova vrsta inteligencije može razviti ili povećati i na koji način? Kako da naučimo da postanemo emocionalno inteligentni?



- Ova vrsta inteligencije ima potencijal da raste. Važna su nam znanja – šta znači koja emocija, čemu ona služi itd, ali bez vežbanja ne možemo razviti ovu veštinu. Vođenje dnevnika emocija bio bi dobar početak, da osvestimo ono što osećamo. Ako mi znamo da emocija nastaje kao neko tumačenje neke situacije i da njen intenzitet zavisi od toga koliko je vrednujemo, onda vežbamo na konkretnim primerima: danas sam osetila ovu emociju, kako sam je protumačila? To je pogotovo važno u odnosima s drugim ljudima i jako je korisno proveriti da li smo dobro protumačili.



Često naše emocije delimo na pozitivne i negativne, ali da li je takvo tumačenje ispravno?



- Mnogo je zdravija i korisnija podela na prijatne i neprijatne emocije i na adekvatne i neadekvatne. Prijatne su ljubav, sreća, radost, zadovoljstvo a neprijatne ljutnja, tuga, krivica… Nije ih prijatno osećati, ali i te kako nam mogu koristiti. Ako neko smatra da je strah negativna emocija i krene da je potiskuje, onda će možda propustiti priliku da se zaštiti. Ako pak osetimo strah, preispitamo se da li smo u opasnosti i ako nismo, onda će naš strah nestati, jer shvatamo da nismo u opasnosti. S druge strane prijatne emocije nam jačaju imuni sistem, mozak bolje radi, imamo bolje odnose s ljudima, ali do srećnog i zadovoljnog života nema prečice. Da bismo došli do srećnog života mi moramo svakodnevno da se srećemo i s neprijatnim emocijama, da vidimo šta nam one govore… Zdravo je preispitati se šta osećamo, pozabaviti se time. Emocije su poruke naše duše, važno je da shvatimo šta nam to one poručuju, a ne da ih potiskujemo.



Kako da se nosimo s neprijatnim emocijama?



- I neprijatne emocije su sastavni deo života i svi ih imamo. Na primer tuga, emocija koja nam pomaže da prebolimo gubitak nama nekog ili nečeg važnog. Mi moramo sebi da dozvolimo da tugujemo i mada nas tuga usporava, pasivizira, oduzima nam energiju, ipak koristeći naše resurse tugovanje nam pomaže da se adaptiramo, prihvatimo gubitak i nastavimo da živimo. To je faza koja je potrebna. Ako prekinemo ovaj proces, mi nećemo prihvatiti gubitak i to će nam odvlačiti veliku energiju. Zato je važno da se bavimo svojim emocijama, da brže i lakše prevaziđemo ovakve sitacije.



Kakve su prednosti ljudi koji imaju emocionalna znanja i veštine? Odnosno zašto je važno biti emocionalno inteligentan?



- Upravo zato što se lakše snalazimo u životu i brže prevazilazimo neprijatne situacije. Mnogo je lakše ako pravilno tumačimo te signale koje nam šalju emocije, ako ih pravilno vrednujemo, jer imamo bolje odnose sa samim sobom i drugim ljudima. Jako je teško živeti kada u sebi imamo tonu potisnutih emocija, tada nam mnogo manje energije ostaje za svakodnevne zadatke. Važno je napomenuti da to nije kao da odete 3 meseca na fitnes ili teretanu, postigli ste željen izgled i sad više ne morate da radite na sebi jer sad život ide glatko i bez problema. Ne, to je proces, ta veština se savlađuje celog života. Emocionalna inteligencija nas ne štiti od problema, ali ih olakšava, tako da lakše izlazimo na kraj sa izazovima svakodnevnog života.



Marina Jablanov Stojanović

 

Preispitivanje važnosti



Još jedan veoma važan element emocionalne inteligencije je sistem vrednosti. Ako su u nečijem životu ljubav i partnerski odnosi jedina vrednost, tako da je ovaj odnos daje smisao života, da je važniji i od života samog, onda je to ogroman ulog i zato se dešavaju ubistva iz strasti ili samoubistva. Zato je važno, ako imamo takav sistem vrednosti, da ga preispitamo. Tu je važno da osoba shvati da ona vredi i kada nije u vezi i da vrednost te osobe ne zavisi od druge osobe – istakla je Jelena Pantić.

Buđenje radosti



Uža specijalnost Jelene Pantić u oblasti psihologije je emocionalna inteligencija. Autorka je knjige „Putovanje u središte srca“ koja je ovih dana doživela svoje treće izdanje. Emocionalna inteligencija je upravo i glavna tema kojom se bavi na svom blogu . Novosađani će imati priliku da je vide i upoznaju ako dođu u utorak 17. maja u 18. sati u „Radio kafe”, gde će održati na predavanje „Kako probuditi radost u sebi”.