Master studije forenzike uskoro na Univerzitetu u Novom Sadu

u rešavanju širokog spektra kriminalističkih slučajeva – forenzičari. U realnom životu školovanje savremenog eksperta u ovoj oblasti zahteva multidisciplinarnu edukaciju, koja obuhvata osnovnu granu struke, kao i odgovarajuća poglavlja pravnih nauka.

Uskoro bi šansu da steknu potrebna znanja i zvanje mastera forenzičara trebalo da dobiju i svršeni studenti osnovnih studija u Srbiji. Centar za multidisciplinarne studije forenzike „Dr Arčibald Rajs“, koji je formiran na Univerzitetu u Novom Sadu, biće nosilac dvogodišnjih master studije forenzike. U toku je proces akreditacije i u planu je da se prvi studenti upišu školske 2016/17. godine.

Na ove studije će moći da se upišu kandidati koji su tokom osnovnih akademskih studija ostvarili najmanje 240 ESPB. U zavisnosti od odabranih izbornih predmeta studenti će steći znanje iz pojedinih užih oblasti forenzike: forenzičke hemije, forenzičkog inžinjerstva materijala, forenzičke biologije, digitalne forenzike, saobraćajne forenzike, forenzike u građevinarstvu i opšte forenzike. Nakon završetka studija stiče se akademski naziv Master forenzike sa naznakom zvanja iz odgovarajuće oblasti.

– Osnovna ideja pokretanja ovih master studija je da se u našem društvu i na ovaj način unapredi pravni sistem. Veštačenje pripada pravu i cilj je da veštaci koji nastupaju na sudu budu što školovaniji, da što bolje upoznaju principe veštačenja. Pretpostavalja se da struku već dobro znaju, a kroz ove studije bi dobili mogućnost da vide koji je dodatni dijapazon njihovih mogućnosti – kaže za naš list rukovodilac Centra prof. dr Milan Simić, specijalista sudske medicine.

Po njegovima rečima, jedan od ciljeva je i da se edukuju kadrovi koji će raditi direktno na istraživanju pojedinih slučajeva na licu mesta. Oni će se uključivati u kriminalistiku - istražne radnje, koje bi trebalo da sa tim znanjima obavljaju na kvalitetniji način.

Takođe, ove master studije su namenjene i onima koji će se baviti veštačenjem, dakle onima koji poseduju znanja iz određenih oblasti: medicine, saobraćaja, ekonomije... a ovde bi se detaljnije upoznali sa pravnim aspektima veštačenja, Krivičnim zakonikom, Zakonom o parničnom postupku... 

– To studentima omogućava da sagledaju koja su njihova prava i koje su njihove obaveze u odnosu na određene zakone kako se ne bi prihvatali onoga za šta nisu dovoljno kvalifikovani, kako ne bi ulazili u određene oblasti u koje veštak ne može da zadire već su one u nadležnost suda. Na primer, veštak ne može da kaže ja mislim da je taj i taj pogrešio i da je taj i taj kriv. On nije tu da donosi odluku i presudu već mora biranim rečima da sudu objasni određen događaj, a sud će na osnovu toga da izvuče odgovarajući zaključak – ističe profesor Simić.

On objašnjava i da u pravu postoje određeni principi koje veštak treba da nauči, ne da bi se njima koristio, nego da bi bio oprezan prilikom veštačenja. Jer, ako olako pristane na neku mogućnost koju mu neko ponudi, veštak treba i da zna, da je po našem zakonu, sud obavezan da prihvati ono što je u korist okrivljenog. Tako da jednom rečenicom rečeno, gde veštak nešto prihvati olako, praktično može da anulira pet-šest pisanih strana koje je napisao i prethodno dobro obrazložio.

Važno je znati da je delatnost Centra isključivo edukativnog karaktera. Studijski program je tako koncipiran da su u njega implementirana najnovija naučna i stručna saznanja iz oblasti forenzičkih nauka.

– Kod nas još niko nema master studije forenzike. Ona se izučava u okviru Fakulteta bezbednosti u Beogradu i to samo na osnovnim studijama. Na neki način mi smo pioniri u tome – kaže profesor Simić.

Naš sagovonik priznaje da je teško reći kolike su stvarne potrebe kriminalistike za ovakvim kadrovima, jer je to zatvoren sistem. No, što se tiče poslova veštačenja, sistem je otvoren. Manje-više forenzičari rade na odgovarajućim institutima, a u najvećem broju slučajeva veštačenje im je dodatna delatnost. Forenzičari moraju da steknu licencu, a uslov je da imaju završen fakultet i da pet godina rade u struci.

Kako će biti u budućnosti ostaje da se vidi, ali ukoliko se stigne do kritičnog broja onih koji steknu master forenzike i propiše se da forenzičari moraju biti školovaniji u odnosu na dosadašnje zahteve, u narednih desetak godina, master forenzike nije isključeno da postane i uslov za dobijanje licence.

U svakom slučaju, završetkom ovog studijskog programa, masteri forenzičari, u zavisnosti od odabranog bloka izbornih predmeta, trebalo bi da imaju mogućnost zapošljavanja u institucijama kao što su policija, vojska, bezbednosne agencije, osiguravajuće kompanije, tužilaštva, sudovi, kriminalističko – tehnički centri, banke, zatvor, institucije za prevenciju kriminala, forenzičke laboratorije, kao i u raznim drugim državnim i privatnim kompanijama.

Vladimir Crnjanski