Lunaček: Nisam neprijatelj Srbije, ali Kosovo je uslov za EU

bez priznanja Kosova, i to ne zbog toga što ona to tvrdi, već zbog iskustva koje je EU imala sa Kiprom.

Lunačekova je na marginama "foruma civinog društva - Beograd", u organizaciji Evropskog fonda za Balkan i Erste fondacije, komentarisala to što je jedna od retkih visoko rangiranih političara EU koja insistira na tome da je priznanje Kosova uslov za Srbiju."Tačno je da priznanje Kosova nije formulisano u pravnim tekovinama EU, kao i ni u jednom od poglavlja", rekla je Lunačekova.

Ona je kazala da jeste jedan od glasova koji stižu iz EU, ali da je jedan od važnijih.Lunačekova je naglasila da je EU u skorijoj istoriji odobrila ulazak Kipru,  "zemlji koja nema jasno definisane granice zbog Turske okupacije".

"To je razlog zašto vidim da će bilo koja država članica EU prihvatiti  državu koja nema jasno definisane granice prema susedima. U tom smislu, sigurna da neće biti pristupanja Srbije EU, bez priznavanja Kosova, ne zbog mene, već zbog toga što ćemo prihvatati samo zemlje koje imaju jasno definisane granice", rekla je Lunačekova.

"Ja volim da dolazim u Beograd, nisam, kako to neki vide, neprijatelj Srbije samo zato što sam takođe izvestilac za Kosovo u EP. Ja volim ovu zemlju i ljude i mislim da je učinjeno dosta napretka u pristupanju EU", kazala je Lunačekova.Ona smatra da će se "unutar EU te granice rušiti, u teritorijalnom smislu, kao i u umovima i srcima".

 

U regionu ostvaren napredak, ali može i bolje



Saradnja među zemljama Zapadnog Balkana je napredovala poslednjih godina, ali može biti i bolja, ocenila je danas u Beogradu potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček.Lunačk je u izjavi za  Tanjug  rekla da je za to potrebno da se države regiona same povezuju, a ne samo posredstvom Brisela, Beča, Berlina ili Pariza.



Kao primer takve saradnje ona je navela izgradnju transportne infrastukture u regionu, što smatra posebno važnim, naročito danas kada je, kako kaže, primetan uspon nacinalizma u nekim delovima regiona.Mada, dodala je, toga ni EU nije pošteđena.



Lunaček  je u pauzi Foruma civilnog društva istakla da evropska budućnost  podrazumeva prevazilaženje granica - teritorijalnih, ali i "granica u glavama i srcima", pri čemu se treba fokusirati na pozitivne strane saradnje.



Lunaček je, govoreći o Forumu civilnog društva uoči predstojećeg samita o Zapadnom Balkanu u Parizu, rekla da je skup kao što je ovaj u Beogradu za nju "budućnost Evrope".



"Mladi ljudi iz različitih zemalja, koje su ne tako davno ratovale, sada ujedinjeni kažu da žele da daju svoj doprinos i učine život boljim", kazala je ona, dodavši da je i sama nekada bila članica nevladine organizacije.



Poručila da je važno imati u vidu zajedničke interese koje imamo svi, a ne da u fokusu budu razlike.

Tako je, ukazala je Lunaček, nastala i Evropska unija, kada su Francuska i Nemačka odlučile da sarađuju.



Najavljujući samit u Parizu, zakazan za 4. juli, ona je rekla da će biti osnovana kancelarija za saradnju mladih u regionu koja će iziskivati da se nastavi proces upoznavanja mladih u regionu.

Ističući značaj civilnog društva, Lunaček kaže da ono uči građane kako da sarađuju sa vlastima, da iznose konstruktivne zahteve i menjaju okruženje.



"Civilno društvo može da utiče na vladu da poboljša stvari. Potrebno je za to pripremiti i građane budućih država EU", zaključila je potpredsednica Evropskog parlamenta.